DRUZTVO

АКТИВ НАСТАВНЇКОХ РУСКОГО ЯЗИКА

З А П И С Н Ї К

зоз схадзки отриманей у рамикох 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972) и розвою рускей лексикоґрафиї 17. септембра 2022. року на 12 годзин у Оддзелєню Народней библиотеки „Данило Киш“ у Коцуре

На схадзки присуствовали: Весна Радошевич-Пешут, др Юлиян Рамач, мр Гелена Медєши, Михайло Буша, Єлена Шанта, Ксения Медєши, Лидия Будински, мср. Славица Чельовски, Славка Хромиш, Наташа Еделински Миколка, Леона Олеяр, Снежана Шанта и Ирина Папуґа. Зоз средствох информoваня присутвовали: Златко Колєсар (Руска редакция Радио Нови Сад) и Оля Русковски (Руске слово). Зоз поволанку за схадзки подзелєни записнїки зоз схадзки Активу наставнїкох, хтора отримана 26.08.2021. року у Коцуре и зоз Округлого стола и Активу наставнїкох руского язика, хтори отримани 10.09.2022. року у Нови Садзе.

ДНЬОВИ ШОР

I часц
Виданя Дружтва: Янко Барна Так приповедали нашо дїдове
- слово: мр Гелена Медєши и др Юлиян Рамач
Studia Ruthenica 23, 24, 25, 26 и 27, Язични аларм, Руска ґиманзия
II часц
Активносци у обласци основного и штреднього воспитаня и образованя по руски на початку 2022/2023. школского року

I часц – присутних на початку привитали Весна Радошевич-Пешут, руководителька Оддзелєня Библиотеки и Снежана Шанта, предсидателька Секциї Дружтва у Коцуре, хтора пречитала и стихи Миколи М. Кочиша „Младому поетови“ зоз чим наявени 32. Днї Миколи М. Кочиша у 2022. року.
О кнїжки Янка Барни Так приповедали нашо дїдове бешедовали: мр Гелена Медєши и др Юлиян Рамач. Надпомнуте же редактор виданя бул Юлиян Пап, хтори ше упокоєл 2.09.2022. року и хторому зоз минуту цихосци присуни дали почесц. Мр Гелена Медєши, хтора пририхтовала тексти за друкованє пречитала свойо надпомнуца о кнїжку и рецензию Любомира Медєша зоз Канади. Др Юлиян Рамач пречитал свою рецензию и дал вецей надпомнуца вязани за живот наших людзох на салашох. Ирина Папуґа акцентовала часц кнїжки у хторей слово о Салашских школох. Представени и други виданя Дружтва: StudiaRuthenica 23, 24, 25, 26 и 27, Язични аларм, Руска ґиманзия итд, хтори подаровани Библиотеки у Коцуре. Кнїжка Руска ґиманзия уручена проф Михайлови Буша, хтори преподавал школяром першей ґенерациї Ґимназиї у Руским Керестуре 1970. року.

II часц – у другей часци дата повага воспитаню и образованю по руски на початку 2022/2023. школского року, насампредз у Коцуре, Савиним Селу, Шидзе, Бачинцох, Бикичу и Беркасове одкадз були присутни наставїци руского язика.
1. Наставнїци зоз Школи у Коцуре надпомли же у порядней настави будзе по єдно оддзелєнє од 1-8 класу, а же будзе орґанизована и виборна настава руского язика зоз елементами националней културу. Тиж надпомли же дзечнє буду домашнї медзиокружного и републичного змаганя зоз руского язика и язичне култури, хторе ше по Календаре Министерства просвити планує 2023. року.
2. Леона Олеяр информовала же ше руски язик у ОШ у Савиним Селу виучує уж 16 роки. У тим шк. року од 1-8 класу, до двох ґрупох уписани 21 школяр.
3. Наташа Еделински Миколка надпомла же у двох школох у Шидзе и оддзелєньох у Бачинцох и Бикичу/Беркасове уписани 41 школяр. За тераз ше зна же буду 6 воспитни ґрупи, а за седму ше ище увидзи.
Схадзка Активу будзе предлужена у Школи у Руским Керестуре 26.09.2022. року на 12 годзин.
Присутним подзелєни прикладнїки кнїжкох: Так приповедали нашо дїдове и Руска ґимназия.
Схадзка закончена на 14,30 годзин.
Призначели: С. Шанта и И. Папуґа

Округли стол и схадзка Активу наставнїкох руского язика Дружтва за руски язик, литературу и културу отримани соботу, 10. септембра 2022. року у Руским културним центру, Нови Сад.

У першей часци було слова о 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972) о чим слово мали: Дюра Латяк и Блаженка Хома Цветкович.
У другей часци бешедоване о активносцох у воспитаню и образованю по руски на початку 2022/2023. школского рокa, о чим информовали Оля Яковлєв, Ана-Мария Рац и Ирина Папуґа.

На початку схадзки додзелєне Припознанє Желимирови Пап, по походзеню зоз Нового Саду хтори жиє и роби у Австралиї и хтори роками у своїх активносцох потримує роботу Дружтва и обявє свойо прилоги у Зборнїку роботох "Studia Rutheniса".
*
Финансийна потримовка отримованя Округлого стола и Актива наставнїкох:
Покраїнски секретарият за образованє, предписаня, управу и национални меншини-национални заєднїци и Национални совит Руснацох.

З А П И С Н Ї К

зоз схадзки Округлого стола и Активу наставнїкох руского язика, хторa отримана 10.09.2022. року у Руским културним центру, Нови Сад

На схадзки присуствовали: Блаженка Хома Цветкович. Дюра Латяк, Желимир Пап, Владимир Салонски, Агнета Буила Маслар, Мария Канюх Йозанов, Оля Яковлєв, Ана-Мария Рац, Вероника Вуячич и Ирина Папуґа. Зоз средствох информoваня присутвовали: Ясмина Таушан и знїматель (Руска редакция ТВ Нови Сад), Саня Маркович (Руска редакция Радио Нови Сад) и Вероника Вуячич (Руске слово). Зоз поволанку за схадзку приложени и Записнїк зоз схадзки Активу, хтора отримана 26.08.2021. року у Коцуре.

ДНЬОВИ ШОР:

I часц:
50 роки Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972)
- слово: Дюра Латяк и Блаженка Хома Цветкович

II часц
1. Записнїк зоз Схадзки активу наставнїкох руского язика, отриманей 26.08.2021. року у Коцуре
2. Огляднуце на змаганє з руского язика и язичней култури 2022. року - орґанизация, тести, резултати итд
3. Активносци у обласци основного и штреднього воспитаня и образованя по руски на початку 2022/2023. школского року
4. Р и ж н е
На початку схадзки привитани Желимир Пап, член Дружтва по походзен зоз Нового Саду, хтори жиє у Австралиї и хтори у своїх активносцох роками потримує роботу Дружтва и обявює прилоги у Зборнїку роботох "Studia Rutheniса" и хторому придати виданя Дружтва и подзекованє за сотруднїцтво. Подобни подзекованя того року уж придати членом Дружтва зоз иножемства: у Руским Керестуре 9.06.2022. року Гавриїлови Колєсарови зоз Канади и 30.07.2022. року у Новим Садзе мр Славомирови Олеярови, тиж зоз Канади.
I часц – на початку тей часци пречитани стихи Миколи М. Кочиша „Младому поетови“ зоз чим такповесц и наявени 32. Днї Миколи М. Кочиша у 2022. року.
О 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша и значносци того видаваня як историнйого дїла за руски язик зоз 1972. року бешедовали Дюра Латяк и Блаженка Хома Цветкович.

Насловни боки словнїкох (1995-2017)

II часц
Точка 1.
Записнїк зоз схадзки Активу, хтора отримана 26.08.2021. року у Коцуре прилапени.
Точка 2.
Огляднуце на змаганє з руского язика и язичней култури ше одношело на орґанизацийни питаня, тести и резултати. Констатоване же тогорочни змаганя отримани у Дюрдьове: 12. медзиокружне 5.04.2022 и 21. републичне 28.05.2022. року було успишне кед у питаню число приявених школярох (46) и посцигнути резултати. Зоз медзиокружного на републичним змаганю ше пласовали: зоз порядней настави 9 школяре и зоз виборней 11 (20). Тести за обидва змаганя (медзиокружне за школярох од 5-8 класу и републичне за школярох 7. и 8. класи) пририхтовали проф. Люпка Малацко за порядну и Мария Стрибер за виборну наставу. Достате фин. надополнєнє за орґанизацию обидвох змаганьох (Школа у Дюрдьове за медзиокружне од АПВ и Дружтво за републичне од МП) и на таки способ реґуловани оґранизацийни трошки и надополнєня за тестиранє (виробок и препатрунок тестох, кодиранє) итд. Идуце, 13. медзиокружне и 22. републичне змаганє ше планує у Основней школи у Коцуре 2023. року.
Точка 3.
Активносци у обласци основного и штреднього воспитаня и образованя по руски на початку 2022/2023. шк. рока ше одношели на 14 руски места у хторих ше у понад 30 школох отримує настава по руски: порядна у Руским Керестуре (основне и штреднє-ґимназия), Коцуре и Дюрдьове, виборна у Новим Садзе, Петроварадинє, Вербаше, Кули, Савиним Селу, Ґосподїнцох, Бачкей Тополї, Новим Орахове, Шидзе, Бачинцох, Сримскей Митровици и Дюрдьове и факултативна зоз шк. штреднього образованя у Новим Садзе. Єдна часц наставнїцох пре школски и други обовязки нє була у можлївосци присц на схадзку до Нового Саду 10.09.2022. року, та надпомнуте же ше подобну планує отримац 17.09.2022. року на 12 годзин у Коцуре.
1. Нови Сад: присутни наставнїци Оля Яковлєв и Ана-Мария Рац бешедовали о пририхтованю за початок настави руского язика зоз елементами националней културу у новосадских школох и надпомли же у тим шк. року буду мац школярох зоз 19 основних школох розпоредзених до 12 воспитних ґрупох (кажда наст по 6). Ана-Мария Рац ше будзе намагац же би и того шк. року була отримована наставу (у 2 ґрупох) у ОШ у Господїнцох. Наст. Ванеса Медєши и у тим шк. року предлужи зоз факултативним виучованьом на штредньошколским ступню у Новим Садзе.
2. Вербас: Славица Малийова, наставнїца руского язика пре обовязки зоз школярами нє була у можлївосци присуствовац (соботами отримуєм наставу у церковних просторийох), алє послала список школярох зоз трох ОШ (по класох). Число школярох розпоредзених до 6 групох виноши 73.
3. Бачка Тополя и Нове Орахово: Татяна Дудаш, наст. зоз Бачкей Тополї (була одсутна пре програми хтори ма у рамикох Дома култури у Б. Тополї дзе роби) на тел. инф. же и Новим Орахове будзе єдна група, а у Бачкей Тополї два, алє ше о тим будзе точно знац концом мешаца. Зоз наставу по руски почню у октобру.
4. Шид и Бачинци: Наташа Еделински Миколка (роби место Златки Сивч Здравич хтора пошла до пензиї) явела же за тераз зна же будзе мац по 2 ґрупи у двох школох у Шидзе и два у Бачинцох - вєдно 6 як и Златка прешлого року. За Бикич и Беркасов же будзе знац познєйше док ше увудзи кело єст школярох, односночи их будзе по 5-ро у групи.
5. Савино Село: о виучованю руского язика у ОШ у Савинин Селу дознаме од наст. Леони Олеяр на 17. 09. 2022. року док пойдземе до Коцура, а од Снежани Шанта о настави у ОШ у Коцуре.
6. Сримска Митровица: о виучованю руского язика у Сримскей Митровици дознаме концом септембра од наст. Нади Колєсар-Адамович.
7. Кула - у ОШ "Петефи бригада" наст. Тамара Хома будзе мац 2 групи як и прешлого року, а за ОШ "Иса Баїч" ше увидзи чи будзе 1 група док ше окончи накнадна анкета бо ше явели лєм 4 шк. (треба 5), та ШУ зоз Зомбора не одобрела наставу.
8. Дюрдьов: виучованє руского язика як виборного предмета будзе як и прешлих рокох (и у нїжши и у висших класох) и у ОШ у Дюрдьове, а кельо будзе ґрупи дознаме накнадно од наст. Мариї Самарджич. У Школи иншак єст два класи порядней настава – єдна у нїжших и єдна у висших.
9. тиж надпомнуте же 26. стретнуце руских школох, хторе мало буц отримане 2020. року у Вуковаре и Петровцох (Р. Горватска), пре епидемию нє отримане 2021., а анї того, 2022. року. Плановац по можлвїосци за 2023. рок.
Точка 4.
Присутним подзелєни прикладнїки Рускей ґимназиї. Кнїжка Руска ґимназия будзе, у рамикох Европского дня язикох 26. септембра 2022. року придата шицким 35 школяром Ґимназиї у Руским Кетрестуре. Схадзка закончена на 13,30 годзин.
Записала: Ана-Мария Рац

З А П И С Н Ї К

зоз схадзки Активу наставнїкох руского язика, хтора отримана 26.08.2021. року на 10.30 годзин у лєтней учальнї Основней школи „Братство єдинство” у Коцуре

На схадзки присуствовали: Сенка Мученски, Снежана Шанта, Ксения Медєши, Славка Хромиш, Валерия Папуґа, Славица Чельовски и др Михайло Фейса (Коцур), Тамара Хома, Мелания Сабадош и Мария Стрибер (Руски Керестур), Єлена Кухар и Мария Самарджич (Дюрдьов), Леона Олеар (Савино Село/Коцур), мр Гелена Медєши и Ирина Папуґа (Нови Сад). Одсуство зоз схадзки пре школски обовзки оправдали: Каролина Джуджар и Люпка Малацко (Руски Керестур), Лидия Будински (Коцур), Ана-Мария Рац, Оля Яковлєв и Ванеса Медєши (Нови Сад), Славица Мали (Вербас), Златица Сивч Здравич (Шид/Бачинци) и Татяна Дудаш (Бачка Тополя/Нове Орахово). Зоз средствох информoваня присутвовали: Златка Перович и знїматель (Руска редакция ТВ Нови Сад) и Оля Русковски (Руске слово). Зоз поволанку за схадзку послани Записнїк зоз схадзки Активу, хтора отримана 25.08.2017. року у Новим Садзе.

ДНЬОВИ ШОР:

I часц:
50 роки Правопису руского язика Миколи М. Кочиша (1971)
- слово мр Гелени Медєши
II часц
1. Записнїк зоз Схадзки Активу наставнїкох руского язика, отриманей 25.08.2017. року у Новим Садзе;
2. Огляднуце на змаганє з руского язика и язичней култури 2021. року
- орґанизация, тести, резултати итд;
3. Активносци у обласци основного и штреднього воспитаня и
образованя по руски на початку 2021/2022. школского року и
4. Р и ж н е.

Схадзку отворела и присутних привитала Сенка Мученски, директорка Основней школи „Братство єдинство” у Коцуре, а потим зоз минуту цихосци дата почесц умартей Сенки Бенчик (28.12.1973-18.06.2021), наставнїци руского язика зоз Бачкей Тополї и Нового Орахова

I часц: мр Гелени Медєши бешедовала о 50 рокох Правопису руского язика Миколи М. Кочиша, як насущней потреби, хтори обявени у Новим Садзе 1971. року, а пречитане о огляднуце на живот и творчосц Миколи М. Кочиша, автора Правопису (Ирина Папуґа). Присутним подзелєни питальнїки хтори ше одноша на Правопис руского язика як значне школске виданє и даванє заувагох коло його применованя у наставней пракси руских школох и ширше, а одсутним наставнїком, членом Дружтва и почитовательом руского язика буду послати по електронскей пошти.
II часц
Точка 1.
Записнїк зоз схадзки Активу, хтора отримана 25.08.2017. року у Новим Садзе прилапени.
Точка 2.
Огляднуце на змаганє з руского язика и язичней култури ше одношело на орґанизацийни питаня, тести и резултати. Констатоване же тогорочне змаганє, и попри обставинох зоз корона-вирусом и пременку терминох, отримане у Руским Керестуре (11. медзиокружне було 15.05.2021 и 20. републичне 29.05.2021) и було успишне кед у питаню число приявених школярох (41). Школяре VIII класох достали достаточне число бодох зоз републичного змаганя за упис до штреднїх школох. Зоз порядней настави их на републичним було 10, а зоз виборней 9. Тести, хтори за обидва змаганя (медзиокружне за школярох од 5-8 класу и републичне за школярох 7. и 8. класи), хтори пририхтовали: Мелания Сабадош за порядну и Мария Стрибер за виборну наставу, були ускладзе зоз наставним планом и програму. Достате фин. надополнєнє за орґанизацию обидвох змаганьох (Школа у Р. Керестуре за медзиокружне и Дружтво за републичне) и на таки способ реґуловани и оґранизацийни трошки и надополнєня за тестиранє (виробок и препатрунок тестох, кодиранє) итд. Идуце, 12. медзиокружне и 21. републичне змаганє ше планує у Основней школи у Дюрдьове 2022. року.
Було слова и о тестох на закончуюцим испиту школярох 8. класох у наших трох руских школох зоз порядну наставу, односно о одвитуюцих проблемох хтори ше останїх рокох зявйовали. З тим у вязи предложене же би ше Актив наставнїкох обрацел Националному совиту Руснацох хтори би прейґ Одбору за образованє формовал Комисию за писанє тесту з мацеринского язика на закончуюцим (матурским) испиту. До Комисиї (за координатора) предложени др Михайло Фейса.
Точка 3.
Активносци у обласци основного и штреднього воспитаня и образованя по руски на початку 2021/2022. шк. року ше одношели на руски места и школи у хторих ше отримує натсаву по руски:
Коцур: директорка Сенка Мученски информовала о питаньох зоз хторима ше Школа стрета на початку того шк. року, а то предкладанє компетентних же би ше злучовали класи (1 и 3). З тим у вязи реаґоване и обчекує ше предкладанє, односно ришенє. У Руским Керестуре єст достаточне число школярох и настава ше по руски будзе одвивац поряднє и у основней школи и у ґимназиї. У Дюрдьове єст два оддзелєня по руски: єдно 3. класи и єдно 6, а тиж и три ґрупи виборней настави: 1-2 и 3-4 класа у нїзших класох и єдна ґрупа у висших класох. У рамикох виборней настави по руски у Новим Садзе, дзе робя два наставнїци (зоз 60-70%), обчекує ше отримованє настави як и влонї у понад 15 основних школох. У Кули ше предлужи виучованє руского язика у обидвох школох. У трох основних школох у Вербаше, дзе єст вєдно 69 школярох, наставнїца роби зоз 60%. Тиж и у Бачинцох и у Шидзе (у двох школох) наставнїца ма надополнєнє 60%.
Кед у питаню виучованє руского язика у Бачкей Тополї и Новим Орахове, предложене же би (после шмерци наст. Сенки Бенчик), док ше нє прияви наст. зоз законченим Одсеком за русинистику, наставу превжала Татяна Дудаш. Потримац предлужованє виучованя руского язика у Ґосподїнцох и Сримскей Митровици, а интересовац ше и о можлївосци обновйованя руског язика у Суботици и Крущичу. Тиж по можлївосци предлужиц зоз виучованьом руского язика на предшкослом возросту у Новим Садзе, хторе пре корона-вирус прешлого шк. року нє було, а намагац ше и надалєй отримовац факултативну наставу на штреднїм ступню, тиж у Новим Садзе. Кед у питаню студиї руского язика на Одсеку за русинистику Филозофского факултету у Новим Садзе, надпомнуте же єст студентох на порядних студийох, а одредзене число (8) и на мастер-студийох. Апеловане же бу ше дипломовани проф. руского язика у векшей мири опредзельовали за виборну наставу по руски у нашших местох.
Тиж надпомнуте же 26. стретнуце руских школох, хторе мало буц отримане 2020. року у Вуковаре и Петровцох (у Републики Горватскей), пре корона-вирус нє отримане анї того, 2021. року. Плановац го за идуци 2022. рок
Точка 4.
Присутним членом Активу подзелєни прикладнїки Руско-сербского словнїка и други кнїжки и виданя за дзеци. Схадзка закончена на 13,30 годзин.
Записнїчаре: Снежана Шанта и Мария Самарджич

У рамикох 24. Стретнуцох руских школох отримани Актив наставнїкох руского язика

У Основней и штреднєй школи „Петро Кузмяк”, штварток, 30.08.2018. року отримани 24. Стретнуца руских школох у чиїх рамикох отримани Актив наставнїкох руского язика зоз скоро шицких наших местох, як и зоз Петровцох у Горватскей. Орґанизатор стретнуцох з домашню Школу Дружтво за руски язик, литературу и културу. Присутних наставнїкох руского язика з порядней и виборней настави, як и учительки з домашнєй школи, привитала директорка Хелена Пашо Павлович и представела роботу тей найвекшей рускей школи у чиїм составе роби основна школа зоз 260 школярами у 16 оддзелєньох и 12 оддзелєня штредньошколцох, медзи хторима и ґимназиялци у руских оддзелєньох. Секретар Дружтва Ирина Папуґа представела два виданя Каталоґу пошвеценого Стретнуцом руских школох, а пречитана и програмска писня Стретнуцох „Руским дзецом” проф. Гавриїла Г. Надя и „Руска твердиня” Миколи М. Кочиша. Чесц з минуту цихосци дата упокоєним учашнїком Стретнуцох Ксениї Саламуновей зоз Шиду и Дюрови Лїкарови з Миклошевцох.
Тогорочне стретнуце отримане без школярох як то було по други роки, а акцент дати на наставнїкох и їх роботу. Наявене и шлїдуюце, 25. Стретнуце, хторе будзе отримане у Новим Орахове и Бачкей Тополї, и 26. хторому домашнї буду Петровци у сушедней Горватскей дзе ше тиж виучує руски язик. Професор др Юлиян Рамач наставнїком подзелєл нєдавно видати „Словнїк руского народного язика”, а будзе послати и до Канади наставнїци Весни Фа, хтора у Норт Бателфорду трима годзини руского язика. Наставнїки руского язика подзелєни на порядну и виборну наставу потим отримали оддзелєни роботнї на хторих бешедовали о актуалних проблемох у своєй роботи, пречерали искуства, а мали на розполаганю и фахово викладаня професора Рамача.

Шицки учашнїки 24. Стретнуцох потим нащивели и Музейну збирку у школским будинку „Замок“ дзе их привитал Желько Ковач зоз Националного совиту Руснацох, а стретнуце закончене зоз заєднїцким полудзенком. Стретнуца финансийно потримали: Национални совит Руснацох и Покраїнски секретарият за образованє, предписаня, управу и национални меншини-национални заєднїци.

Дзекуєме домашнєй Школи у Руским Керестуре, а тиж и шицким наставнїком и професором на участвованю, тиж и медийом хтори провадзели тогорочну програму стретнуцох.

У Основней школи „Братство єдинство“ у Коцуре пияток 21. авґуста 2015. року, у рамикох
250 рокох рускей школи у Коцуре (1765)
110 роких предшколского вихованя по руски у Коцуре (1905) и
90 рокох од народзеня Oскара Кочиша (1925-1983), писателя зоз Коцура
отримана 3. заєднїцкaсхадзкa Активу воспитачкох/вихователькох и Активу наставнїкох руского язика зоз

ДНЬОВИМ ШОРОМ:

1. Записнїк зоз 2. заєднїцкей схадзки активох воспитачкох/вихователькох и наставнїкох руского язика
2. Информация о роботи активох у прешлим чаше
3. Актуални питаня и предкладаня з обласци предшколского, основного и штреднього воспитаня и образованя по руски у 2015/2016. школским року и
4. Сотруднїцтво зоз Часописом за дзеци "Заградка" и другима медиями по руски

После схадзки нащивени гроб писателя Оскара Кочиша на теметове у Коцуре и положене квеце, а о його литературней творчосци бешедовала и стихи читала Серафина Макаї, писателька зоз Коцура

Поволуєме вас на заєднїцку схадзку Одбора за линґвистику: Секция лекторох и прекладательох и Активу наставнїкох руского язика хтора ше отрима на соботу, 22. септембра 2012. року на 10,30 годзин у Заводу за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, ул. Футожска 2.

ДНЬОВИ ШОР:

Слово о нових руских виданьох:

- Мр Гелена Медєши „З червеним подцагнуте“
- Мелания Римар, виданя „Руского слова“ за дзеци
- Славко Сабо, виданя Завода за учебнїки
2.   Др Юлиян Рамач, зауваги коло тестох зоз змаганя з руского язика
3.   Актуални питаня на початку школского 2012/2013. рока
4.   Рижне

  На схадзку ше поволую лекторе и прекладателє хтори робя у руских медийох и видавательних институцийох и наставнїки/професоре руского язика основних и стреднїх школох зоз руским наставним язиком и наставнїки/професоре хтори орґанизую наставу руского язика як виборни предмет з елементами националней култури.
Схадзка ше орґанизує у сотруднїцтве зоз Одбором за образованє Националного совиту рускей националней меншини и Заводом за културу войводянских Руснацох.
У прилогу посиламе записнїк зоз схадзки Активу наставнїкох руского язика, отриманей 29. 08. 2011. року у Коцуре

З А П И С Н Ї К

зоз 2. заєднїцкeй схадзки Актива наставнїкох руского язика и Актива воспитачкох/вихователькох (14) хтора отримана 29. 08. 2011. року у Предшколскей установи „Бошко Буха”, Вербас, Оддзелєнє „Герлїчка” у Коцуре

                  На схадзки присуствовали: Любица Няради, Наталия Зазуляк, Мелания Рамач, Славко Надь, Емилия Костич и Мелания Семан (Руски Керестур), др Юлиян Рамач, Снежана Шанта, Татяна Мученски, Серафина Яґлица, Ясмина Дротар, Оля Русковски, Ксения Уйфалуши и Татяна Скубан (Коцур), Єлена Кухар и Марина Будински (Дюрдов), Сенка Бенчик (Нове Орахово), Таня Бркич (Бачка Тополя-Ќоцур), Мария Стрибер (Кула), Славица Мали (Вербас), Гелена Рац (Вербас-Руски Керестур), Ясмина Варґа (Суботица), Соня Дюрко Надь (Крущич-Руски Керестур), Владимир Салонски (Господїнци)б Наташа Макаї Мудрох (Господїнци-Сримска Каменїца), Мелания Сабадош, Оля Яковлєв, Наташа Перкович, Гелена Салаґ, Мелания Римар и Ирина Папуґа (Нови Сад).
Зоз средствох информoваня присутвовали: Гелена Корпаш (Руска редакция ТВ Нови Сад), Наталия Дудаш (Руска редакция Радио Нови Сад) и Силвестер Дорокази (Руске слово).
Одсуство зоз схадзки, пре школски обовязки оправдали: Леона Олеар (Савино Село-Коцур), Златица Сивч Здравич (Шид, Бачинци, Беркасов и Бикич Дол), Зденко Лазор (Шид) и Драґана Ненадич (Сримска Митровица).
Зоз Предшколскей установи „Бошко Буха“, Вербас присуствовала Славица Потежица, педаґоґ. Присутних привитали Мелания Римар у мено Одбора за образованє Националного совиту рускей националней меншини и др Юлиян Рамач у мено Скупштини Дружтва за руски язик, литературу и културу. Вон источашнє подаровал Руско-сербски словнїк Геленки Рацовей за закладанє на виучованю руского язика зоз предшколскима дзецми у Вербаше, зоз надпомнуцом же Словнїк по тераз подаровани шицким руским образовним институцийом, а тиж и наставнїком и виховательком руского язика у наших штредкох. Шицким присутним подароване нове число Studia Ruthenica 15, а домашнїм зоз Оддзелєня „Герлїчка” у Коцуре и „Словнїк защити рошлїнох и животного штредку сербско-руско.-латинско-анґлийски“ др Радмили Шовлянски.
Зоз поволанку за схадзку виховательком послати препатрунок активносцох Актива (1993-2011), наставнїком записнїк зоз схадзки, отриманей 26. 03. 2011. року, а на схадзки подзелєни напис о предшколским вихованю у Коцуре др Федора Лабоша (Руски календар, 1940, 19-27), прилоги о двоязичних активносцох др Меланиї Микеш и мр Гелени Медєши (Нашо пупчата, 2000, 16-21) и Календар активносцох Дружтва у 2011. року. Зоз схадзку руководзели Серафина Яґлица и Ирина Папуґа, а записнїчар була Наташа Перкович.
Розпатрени шлїдуюци

ДНЬОВИ ШOР:

1. Тема: Як унапредзиц предшколске воспитанє и образованє по руски и
уписац дзеци до основней школи по руски?
2. Предкаданє активносцох з обласци предшколского, основного и штреднього
воспитаня и образованя по руски у наступним чаше

Надпомнуца коло инициятиви за отримованє тематскей схадзки Як унапредзиц предшколске воспитанє и образованє по руски и уписац дзеци до основней школи по руски? дали Серафина Яґлица и Ирина Папуґа. Серафина Яґлица подзековала присутним же ше у значним чишлє (35) одволали сходу у Коцуре и бешедовала о питаньох вязаних за тогорочне мале число предшколских дзецох у воспитней ґрупи у хторей ше дзеци пририхтую до основней школи по руски и замодлєла же би и други винєсли искуства зоз якима ше стретаю и як их розришую.
Ирина Папуґа здогадла на историят предшколского воспитаня и образованя у нас и у швеце зоз огляднуцом на руски штредки дзе традиция предшколского вихованя иснує вецей як 100 роки (Руски Керестур, 1902, Коцур, 1905) и предложела же би 2012. року було означене 110 роки пред. воспитаня у Руским Керестуре (1902-2012). Тиж надпомла же 2. заєднїцка схадзка активох орґанизована як порядна, алє и барз значна активносц на початку 2011/2012. шк. рока зоз наздаваньом же предкладаня допринєшу розришованю питаньох орґанизованя воспитних активносцох зоз предшколскима дзецми дзе их єст менше число (двоязична активносц), а тиж же буду винєшени и други думаня и предкладаня зоз хторима ше наставнїки стретаю у руских штредкох..
У розправи вжали учасц: Мелания Римар хтора бешедовала о сотруднїцтве зоз одборами за образованє других националних совитох и о контактох зоз Школску управу у Новим Садзе коло питаня виборних предметох и числа школярох у основних школох. Кед у питаню предшколске воспитанє предложела же би у оддзелєню була и єдна вопситачка хтора зна бешедовац по руски кед ше родичи служа зоз тим язиком.
Славица Потежица наглашела же их Предшколска установа у Вербаше отворена за сотруднїцтво и за предкладаня хтори унапредза орґанизацию активносци зоз дзецми. Тиж надпомла же у Установи зменшане число дзецох у пририхтуюцих ґрупох за школу полудньового пребуваня, а тото питанє ше по першираз зявело и у Коцуре дзе єст менєй дзеци як по тоти роки. Прето потримане закладанє же би возросна ґрупи у хторей роби Серафина Яґлица по руски була мишана по возросту, дзе попри дзецох за школу хтори маю 6 роки буду уписани и младши дзеци (од 4-5 роки). Кед у питаню яшельков возрост и предлужене пребуванє у хторих по тераз були орґанизовани активносци лєм по сербски родичи би ше требали (зоз анкету) вияшнїц чи жадаю же би ше за их дзеци орґанизовали двоязични активносци у воспитних ґрупох (по сербски и руски). Надпомла же ше будзе намагац же би ше зоз виучованьом руского язика (у рамикох виборней програми, односно факултативно) предлужело и у Обєкту „Слунечнїки“, у Вербаше
Мелания Сабадош, хтора роби у 9 основних школох у Новим Садзе и ма понад 30 школярох бешедовала о виборних предметох и о виучованю руского язика хтори школяром, кед ходза на наставу по сербски, нє треба же би була терха и почежкосц, алє же би знанє вецей язикох збогацовало їх розвой. Наглашела же будзе чкода кед ше погаши виучованє руского язика як виборного предмету у наших штредкох бо го будзе чежко обновиц.
Емиля Костич и Мелания Семан, виховательки зоз Руского Керестура бешедовали о орґанизациї предшколского воспитаня у ПУ „Бамби“ дзе ше активносци отримую по руски. Прилапели же би идуцого року у нїх була отримана схадзка Актива на хторей ше означи 110 роки предшколского воспитаня по руски.
Марина Будински и Єлена Кухар винєсли стан на виучованю руского язика у Дюрдьове дзе єст тиж вше менєй руски предшколски дзеци. У яшелькох и предлуженим пребуваню руски язик ше нє виучує, алє лєм у пририхтуюцей ґрупи за школу (мишаного возросту) у хторей єст 5-6 дзеци за школу, а уписую ше и младши дзеци. До першей класи основней школи того року буду ходзиц шесцеро школяре, медзи нїма єст и дзеци зоз мишаних малженствох.
Любица Няради, Наталия Зазуляк и Мелания Рамач зоз Руского Керестура, дзе ше настава отримує по руски кoнстатовали же ше число школярох з рока нарок зменшує та так того шк .року до двох перших класох уписани 19+17=36 школяре. Апеловали же би родичи и у другох местох уписовали дзеци до руских оддзелєньох.
Силвестер Дорокази, дописователь „Руского слова“ наглашел же ше и як новинар и як житель Коцура заклада за воспитанє по руски починаюци од наймладшого возросту. Апеловал же би ше и други руски институциї, орґанизациї и здруженя укапчали до кампанї, односно анимираня родичох и дзецох за уписованє до руских класох, оддзелєньох и воспитних ґрупох, окреме у ПУ „Бошко Буха“ у Коцуре дзе ше треба закладац и за руске оддзелєнє и за двоязични сербско-руски активносци зоз дзецми.
Геленка Рац, хтора вецей роки орґанизовала виучованє руского язика зоз предшколскима дзецми у Обєкту „Слунечнїки“ у Старим Вербаше жада же би (после положнїцкого одсуства, односно єдного рока павзи) предлужела зоз роботу.
Славица Мали, тих рокох у 3-4 основних школох у Вербаше мала досц вельке число руских школярох (60-80), того року обава ше же би могла остац без школярох бо, гоч ше родичи уж раз вияшнєли за два виборни предмети од чого єден „Мацерински язик зоз елементами националней култури“, наложене же треба же би ше ище раз вияшньовали и то лєм за єден виборни предмет (питанє чи ше на тот завод вияшня за мацерински !!!). Актуалне и тото же ше єдно число школярох зоз мишаних руско-мадярских малженлствох опредзелює за виучованє мадярского язика (за цо ше им з боку мадярских институцийох додзелює надополнєнє у еврох).
Геленка Салаґ, попри своєй порядней роботи зоз пред. дзецми у Предшколскей установи „Радосне дзецинство“, Обєкт „Палчочка“ у Новим Садзе позарядово анґажована и на виучованю руского язика дзе родичи раз до тижня (стреду од 18-19) приводза дзеци (23) зоз шицких часцох Нового Саду. Думаня є же би у наступним чаше требало винайсц можлївосци анґажованя виховательки хторей би тота активносц була порядна дїялносц.
Оля Яковлєв орґанизує виучованє руского язика у 8-9 основних школох (Новом Садзе, Петроварадинє, Сримскей Каменїци) зоз 25 школярами и наглашує же родичи новосадских школярох жадаю же би им дзеци ходзели на руски язик. Питанє хторе ше поставя тих дньох то же директоре школох (на предкладанє Школскей управи у Новим Садзе) вимагаю векше число школярох як цо то можлїве витвориц у условийох яки понука Город Нови Сад дзе єст 36 основни школи и дзе руски дзеци уписани до вецей як 20. Думаня є же у Новим Садзе треба врациц матични школи (до пред двома роками то були ОШ „Доситей Обрадович“, Нови Сад и „Йован Дучич“, Петроварадин). Од прешлого шк. року наставнїци у 8-9 школох маю по 10%, а руски дзеци, кед би нє було РКЦ (РКПД) нє мали би можлївосци дзе ше стретнуц).
Мария Стрибер, хтора роби у двох школох у Кули по тераз мала 4 ґрупи, односно 40% надополнєня., а будзе ше намагац же би так було и того року.
Сенка Бенчик, ше як директор Основней школи у Новим Орахове и як наставнїк намага отримац наставу по руски и у Новим Орахове зоз 15 школярами (10%), а тиж и у Бачкей Тополї дзе у прешлим року зоз двома ґрупами робела Таня Бркич (20%). Того року ше число досц зменшало, алє треба видзиц чи єст ище заинтересованих школярох и у Новим Орахове и у Бачкей Тополї.
Ясмина Варґа отримує активносци зоз предшколскима дзецми (5) у Дружтве Руснацох у Суботици. Фин. потримовку за роботу зоз дзецми (материял: блоки, крейди, печаци, клайбаси ..) давал Национални совит Руснацох, а того року и Општина Суботица. Роби зоз пред. дзецми и зоз школярами по трецу класу, а вец их пребера Наташа Ґрунчич на виборну наставу на хтору ходза до Основней школи „Соня Маринкович“.
Ирина Папуґа наглашела нєдостаток совитнїкох за язики нац. меншинох (руски, словацки, румунски, мадярски..), хторих ше од компетентних роками вимага, алє вони вше наглашую же нєт финансийни средства за отверанє тих роботних местох. Потим бешедовала о предшколских активносцох хтори пред 2-3 роками були успишно орґанизовани у РКУД „Др Гаврил Костельник“ у Кули (информовац ше чи єст заинтересованих родичох, одосно дзеци), потим о виучованю руского язика на штреднїм ступню у Новим Садзе и Шидзе, як и о порушованю анкети за виучованє руского язика на тим ступню у Вербаше и Кули.
Пририхтованя за початок школского рока по руски ше окончую и у основних школох у сримских местох: Шид, Бачинци, Бикич Дол и Сримска Митровица, а тиж и у Ґосподїнцох, Крущичу, Савиним Селу, дзе праве исти дзень (пондзелок) отримовани семинар на хторим були и наставнїки зоз Коцура, и тиж и наставнїца Леона Олеар хтора орґанизує наставу по руски у тим месце. Пре тоти причини були одсутни и наставнїки нїзших класох зоз Коцура. О тим информовала Снежана Шанта, проф. руского язика и наглашела же би требало частейше отримовац контакти зоз родичами и орґанизовац схадзки, а тиж и пригодни преподаваня (розварки, трибини...) на хторих би було слова о традициї руского образованя, о значеню образованя на руским язику, односно вертикали образованя починаюци од предшколского вихованя по високе образованє на Катедри за руски язик и литературу, (тераз Одсеку за русинистику) Филозофского факултета у Новим Садзе, цо би мушели буц и найзначнєйши активносци у наступним чаше. Шицки ше зложели же би убудуце приоритетна активносц, як активох наставнїкох и вихователькох, так и шицких заинтересованих за образованє по руски була:

ШИЦКИ РУСКИ ШКОЛЯРЕ ДО РУСКИХ ШКОЛОХ ... КЛАСОХ .. !!

ШИЦКИ РУСКИ ДЗЕЦИ ДО РУСКИХ ПРЕДШКОЛСКИХ ОДДЗЕЛЄНЬОХ ... ЯШЕЛЬКОХ !!

Схадзка закончена на 17 годзин.
Записнїчар: Наташа Перкович

Teлефони школох и наставнїкох/професорох руского язика у нaших штредкох:

I – ПОРЯДНА НАСТАВА:

1. Руски Керестур: Oсновна школа 025 703 042 * 025 703 040 * 025 703 041
- Янко Хома, директор иЗлатка Чижмар, Ксения Шовш и Kaролина Папуґа,
Љупка Малацко, проф.
2. Коцур: Oсновна школа 021 727 905
- Kсения Meдєши, директор, Снежана Шанта, Марина Кухар, проф.
3. Дюрдьов: Oсновна школа 021 839 033
- Maрия Тртич, директор, Maрия Самарджич, проф. 021 838 134 * 064 57 645 11

II – РУСКИ ЯЗИК ЯК ВИБОРНИ ПРЕДМЕТ:

- Oсновне воспитанє и образованє:

1. НОВИ САД: Meлания Сабадош, професор 060 507 19 54 * 025 705 200
Оля Яковлєв, професор 021 525 991 * 064 43 45 452 Нови Сад
  2. ВEРБАС: Славица Мали, професор 021 792 169 * 060 54 720 54 mob.
3. СAВИНО СЕЛО:ЛеонaOлеар, професор 021 727 725 * 062 57 42 13 (Коцур)
4. KУЛА: Maрия Стрибер, професор 064 870 39 37 * 025 703 156 (Руски Керестур)
5. КРУЩИЧ: Соня Дюрко Надь, проф. 025 703 851 * 064 22 16 231 * 025 706 028 (Р.Керестур)
6.БАЧКА ТОПОЛЯ: Сенка Бенчик, професор 024 723 004 * 064 373 53 16 mob.
7. НOВЕ ОРАХОВО: Татяна Дудаш, професор 063 108 77 13 Нове Орахово
8. СУБОТИЦА:Наташа Ґрунчич, наставнїк 064 30 51 244 * 024 531 477
9. ҐOСПОДЇНЦИ: Наташа Макаї Мудрох, наставнїк 063 88 73 779 * 021 461 226
10. ШИД: Златица Сивч Здравич, наставнїк 060 09 63 991 * 064 29 63 991 mob.
11. БАЧИНЦИ              ”
12. БЕРКАСОВО          ”
13. БИКИЧ ДОЛ           ”
14. СРИМСКА МИТРОВИЦА: Драґана Ненадич наставнїк 064 25 62 162 * 022 623 180

- Штреднє образованє:

НОВИ САД: Наташа Перкович Шайтош, професор 021 432 734 * 060 64 32 734 Петроварадин
ШИД: Зденко Лазор, професорзоз Бикичу 022 739 177 * 064 38 653 22

Актив наставника русинског језика, Нови Сад
Датум: 20 фебруар 2012. године

ОСНОВНА ШКОЛА „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ”
- за директора и наставника русинског језика
21467 САВИНО СЕЛО

ПРЕДМЕТ:
Предлог за одржавање креативне радионице и договор у вези са 18. сусретом русинских школа - 2012. године у Основној школи у Савином Селу (веза наш допис број: 24/2, од 22. 08. 2011. године)

Слободни смо да вам се обратимо и предложимо да се у петак, 24. фебруара 2012. године у 11 часова са ученицима који изучавају русински језик са елементима националне културе у вашој школи, а у оквиру 5. манифестације Песничке нити Меланије Павловић одржи креативна радионица (ликовне и преводилачке активности).

Истовремено предлажемо да после радионице разговарамо о најављеном одржавању 18. сусрета РУСИНСКИХ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА, који се планира за 2. јуни 2012. године у ваша Школи.

Молимо да прихватите наш предлог,
С поштовањем, захваљујемо.
За Друштво за русински језик књижевност и културу Ирина Папуга
Професор разредне наставе русинског језика у ОШ Савино Село Леона Олеар

ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВОМ, ОСНОВНИМ И ШТРЕДНЇМ ШКОЛОМ

у хторих ше воспитно-образовна робота зоз дзецми и настава по руски зоз школярами орґанизую як порядни активносци и у хторих ше руски язик виучує як виборни предмет, односно факултативно

Поволуєме вас на 2. заєднїцку схадзку Актива воспитачкох/вихователькох (14) и Актива наставнїкох руского язика хтора ше отрима на пондзелок, 29. авґуста 2011. року на 14,00 годзин у Предшколскей установи „Бошко Буха”, Вербас, Оддзелєнє „Герлїчка” у Коцуре, уль. И. Л. Рибара 49

ДНЬОВИ ШОР:

1. Тема: Як унапредзиц предшколске воспитанє и образованє по руски и
уписац дзеци до осовней школи по руски?

2. Предкаданє активносцох з обласци предшколского, основного и штреднього воспитаня и образованя по руски у наступним чаше

За Актив вихователькох руского язика
Серафина Яґлица, в. р

За Дружтво за руски язик, литературу и културу
Др Юлиян Рамач, в. р.
\
За Актив наставнїкох руского язика
Мелания Сабадош, в. р.

З А П И С Н Ї К

зоз 2. заєднїцкeй схадзки Актива воспитачкох/вихователькох (14) и Актива наставнїкох руского язика хтора отримана 29. 08. 2011. року у Предшколскей установи „Бошко Буха”, Вербас, Оддзелєнє „Герлїчка” у Коцуре

ДНЬОВИ ШOР:

Надпомнуца коло инициятиви за отримованє тематскей схадзки Як унапредзиц предшколске воспитанє и образованє по руски и уписац дзеци до основней школи по руски? дали Серафина Яґлица и Ирина Папуґа. Серафина Яґлица подзековала присутним же ше у значним чишлє (35) одволали сходу у Коцуре и бешедовала о питаньох вязаних за тогорочне мале число предшколских дзецох у воспитней ґрупи у хторей ше дзеци пририхтую до основней школи по руски и замодлєла же би и други винєсли искуства зоз якима ше стретаю и як их розришую.
Ирина Папуґа здогадла на историят предшколского воспитаня и образованя у нас и у швеце зоз огляднуцом на руски штредки дзе традиция предшколского вихованя иснує вецей як 100 роки (Руски Керестур, 1902, Коцур, 1905) и предложела же би 2012. року було означене 110 роки пред. воспитаня у Руским Керестуре (1902-2012). Тиж надпомла же 2. заєднїцка схадзка активох орґанизована як порядна, алє и барз значна активносц на початку 2011/2012. шк. рока зоз наздаваньом же предкладаня допринєшу розришованю питаньох орґанизованя воспитних активносцох зоз предшколскима дзецми дзе их єст менше число (двоязична активносц), а тиж же буду винєшени и други думаня и предкладаня зоз хторима ше наставнїки стретаю у руских штредкох.
У розправи вжали учасц: Мелания Римар хтора бешедовала о сотруднїцтве зоз одборами за образованє других националних совитох и о контактох зоз Школску управу у Новим Садзе коло питаня виборних предметох и числа школярох у основних школох. Кед у питаню предшколске воспитанє предложела же би у оддзелєню була и єдна вопситачка хтора зна бешедовац по руски кед ше родичи служа зоз тим язиком.
Славица Потежица наглашела же их Предшколска установа у Вербаше отворена за сотруднїцтво и за предкладаня хтори унапредза орґанизацию активносци зоз дзецми. Тиж надпомла же у Установи зменшане число дзецох у пририхтуюцих ґрупох за школу полудньового пребуваня, а тото питанє ше по першираз зявело и у Коцуре дзе єст менєй дзеци як по тоти роки. Прето потримане закладанє же би возросна ґрупи у хторей роби Серафина Яґлица по руски була мишана по возросту, дзе попри дзецох за школу хтори маю 6 роки буду уписани и младши дзеци (од 4-5 роки). Кед у питаню яшельков возрост и предлужене пребуванє у хторих по тераз були орґанизовани активносци лєм по сербски родичи би ше требали (зоз анкету) вияшнїц чи жадаю же би ше за их дзеци орґанизовали двоязични активносци у воспитних ґрупох (по сербски и руски). Надпомла же ше будзе намагац же би ше зоз виучованьом руского язика (у рамикох виборней програми, односно факултативно) предлужело и у Обєкту „Слунечнїки“, у Вербаше
Мелания Сабадош, хтора роби у 9 основних школох у Новим Садзе и ма понад 30 школярох бешедовала о виборних предметох и о виучованя руского язика хтори школяром, кед ходза на наставу по сербски, нє треба же би була терха и почежкосц, алє же би знанє вецей язикох збогацовало їх розвой. Наглашела же будзе чкода кед ше погаши виучованє руского язика як виборного предмету у наших штредкох бо го будзе чежко обновиц.
Емиля Костич и Мелания Семан, виховательки зоз Руского Керестура бешедовали о орґанизациї предшколского воспитаня у ПУ „Бамби“ дзе ше активносци отримую по руски. Прилапели же би идуцого року у нїх була отримана схадзка Актива на хторей ше означи 110 роки предшколского воспитаня по руски.
Марина Будински и Єлена Кухар винєсли стан на виучованю руского язика у Дюрдьове дзе єст тиж вше менєй руски предшколски дзеци. У яшелькох и предлуженим пребуваню руски язик ше нє виучує, алє лєм у пририхтуюцей ґрупи за школу (мишаного возросту) у хторей єст 5-6 дзеци за школу, а уписую ше и младши дзеци. До першей класи основней школи того року буду ходзиц шесцеро школяре, медзи нїма єст и дзеци зоз мишаних малженствох.
Любица Няради, Наталия Зазуляк и Мелания Рамач зоз Руского Керестура, дзе ше настава отримує по руски кoнстатовали же ше число школярох з рока нарок зменшує та так того шк .року до двох перших класох уписани 19+17=36 школяре. Апеловали же би родичи и у другох местох уписовали дзеци до руских оддзелєньох.
Силвестер Дорокази, дописователь „Руского слова“ наглашел же ше и як новинар и як житель Коцура заклада за воспитанє по руски починаюци од наймладшого возросту. Апеловал же би ше и други руски институциї, орґанизациї и здруженя укапчали до кампанї, односно анимираня родичох и дзецох за уписованє до руских класох, оддзелєньох и воспитних ґрупох, окреме у ПУ „Бошко Буха“ у Коцуре дзе ше треба закладац и за руске оддзелєнє и за двоязични сербско-руски активносци зоз дзецми.
Геленка Рац, хтора вецей роки орґанизовала виучованє руского язика зоз предшколскима дзецми у Обєкту „Слунечнїки“ у Старим Вербаше жада же би (после положнїцкого одсуства, односно єдного рока павзи) предлужела зоз роботу.
Славица Мали, тих рокох у 3-4 основних школох у Вербаше мала досц вельке число руских школярох (60-80), того року обава ше же би могла остац без школярох бо, гоч ше родичи уж раз вияшнєли за два виборни предмети од чого єден „Мацерински язик зоз елементами националней култури“, наложене же треба же би ше ище раз вияшньовали и то лєм за єден виборни предмет (питанє чи ше на тот завод вияшня за мацерински !!!). Актуалне и тото же ше єдно число школярох зоз мишаних руско-мадярских малженлствох опредзелює за виучованє мадярского язика (за цо ше им з боку мадярских институцийох додзелює надополнєнє у еврох).
Геленка Салаґ, попри своєй порядней роботи зоз пред. дзецми у Предшколскей установи „Радосне дзецинство“, Обєкт „Палчочка“ у Новим Садзе позарядово анґажована и на виучованю руского язика дзе родичи раз до тижня (стреду од 18-19) приводза дзеци (23) зоз шицких часцох Нового Саду. Думаня є же би у наступним чаше требало винайсц можлївосци анґажованя виховательки хторей би тота активносц була порядна дїялносц.
Оля Яковлєв орґанизує виучованє руского язика у 8-9 основних школох (Новом Садзе, Петроварадинє, Сримскей Каменїци) зоз 25 школярами и наглашує же родичи новосадских школярох жадаю же би им дзеци ходзели на руски язик. Питанє хторе ше поставя тих дньох то же директоре школох (на предкладанє Школскей управи у Новим Садзе) вимагаю векше число школярох як цо то можлїве витвориц у условийох яки понука Город Нови Сад дзе єст 36 основни школи и дзе руски дзеци уписани до вецей як 20. Думаня є же у Новим Садзе треба врациц матични школи (до пред двома роками то були ОШ „Доситей Обрадович“, Нови Сад и „Йован Дучич“, Петроварадин). Од прешлого шк. року наставнїци у 8-9 школох маю по 10%, а руски дзеци, кед би нє було РКЦ (РКПД) нє мали би можлївосци дзе ше стретнуц).
Мария Стрибер, хтора роби у двох школох у Кули по тераз мала 4 ґрупи, односно 40% надополнєня., а будзе ше намагац же би так було и того року.
Сенка Бенчик, ше як директор Основней школи у Новим Орахове и як наставнїк намага отримац наставу по руски и у Новим Орахове зоз 15 школярами (10%), а тиж и у Бачкей Тополї дзе у прешлим року зоз двома ґрупами робела Таня Бркич (20%). Того року ше число досц зменшало, алє треба видзиц чи єст ище заинтересованих школярох и у Новим Орахове и у Бачкей Тополї.
Ясмина Варґа отримує активносци зоз предшколскима дзецми (5) у Дружтве Руснацох у Суботици. Фин. потримовку за роботу зоз дзецми (материял: блоки, крейди, печаци, клайбаси ..) давал Национални совит Руснацох, а того року и Општина Суботица. Роби зоз пред. дзецми и зоз школярами по трецу класу, а вец их пребера Наташа Ґрунчич на виборну наставу на хтору ходза до Основней школи „Соня Маринкович“.
Ирина Папуґа наглашела нєдостаток совитнїкох за язики нац. меншинох (руски, словацки, румунски, мадярски..), хторих ше од компетентних роками вимага, алє вони вше наглашую же нєт финансийни средства за отверанє тих роботних местох. Потим бешедовала о предшколских активносцох хтори пред 2-3 роками були успишно орґанизовани у РКУД „Др Гаврил Костельник“ у Кули (информовац ше чи єст заинтересованих родичох, одосно дзеци), потим о виучованю руского язика на штреднїм ступню у Новим Садзе и Шидзе, як и о порушованю анкети за виучованє руского язика на тим ступню у Вербаше и Кули.
Пририхтованя за початок школского рока по руски ше окончую и у основних школох у сримских местох: Шид, Бачинци, Бикич Дол и Сримска Митровица, а тиж и у Ґосподїнцох, Крущичу, Савиним Селу, дзе праве исти дзень (пондзелок) отримовани семинар на хторим були и наставнїки зоз Коцура, и тиж и наставнїца Леона Олеар хтора орґанизує наставу по руски у тим месце. Пре тоти причини були одсутни и наставнїки нїзших класох зоз Коцура. О тим информовала Снежана Шанта, проф. руского язика и наглашела же би требало частейше отримовац контакти зоз родичами и орґанизовац схадзки, а тиж и пригодни преподаваня (розварки, трибини...) на хторих би було слова о традициї руского образованя, о значеню образованя на руским язику, односно вертикали образованя починаюци од предшколского вихованя по високе образованє на Катедри за руски язик и литературу, (тераз Одсеку за русинистику) Филозофского факултета у Новим Садзе, цо би мушели буц и найзначнєйши активносци у наступним чаше. Шицки ше зложели же би убудуце приоритетна активносц, як активох наставнїкох и вихователькох, так и шицких заинтересованих за образованє по руски була:

ШИЦКИ РУСКИ ШКОЛЯРЕ ДО РУСКИХ ШКОЛОХ ... КЛАСОХ … !!
ШИЦКИ РУСКИ ДЗЕЦИ ДО РУСКИХ ПРЕДШКОЛСКИХ ОДДЗЕЛЄНЬОХ !!

Схадзка закончена на 17 годзин.

Записнїчар: Наташа Перкович

ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ

Број: 37/3
Датум: 31. 08. 2011. год.
21000 Нови Сад
В. Путника 2, п. фах 55
064 44 28 311

Актив наставника русинског језика, У сарадњи са Одбором за образовање Националног савета русинске националне мањине

Поштовани

ПЕТАР ВИЂИКАНТ, начелник
МИЛАН ПАНИЋ, саветник
Министарство просвете и науке
Школска управа Нови Сад
21000 Н О В И С А Д
Бул. Михајла Пупина 6/4

ПРЕДМЕТ: Приговор у вези са статусом наставног предмета
„Матерњи језик са елементима националне културе“
и ценусом за наставнике русинског језика у Новом Саду
- веза наш допис број: 37, од 24 08 2011. године

У настваку нашег дописа под бројем 37, од 24. 08. 2011. године који се односио на изучавање русинског језика у Врбасу, овог пута се обраћамо у вези са статусом наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне културе“ и ценусом у основном образовању Новом Саду. И овог пута у прилогу доставимо два примерка МИШЉЕЊА Завода за унапређење образовања и васпитања из Београда упућених Министарству просвете 2008-2010. год.

Број: 1463/2008, од 04.12.2008. године са потписом проф. др Љубомира Протића и
Број: 1146/2010, од 24.06.2010. године са потписом проф. др. Шђепана Ушчумлића

из којих се види да се ученицима који похађају наставу на српском језику омогућава неговање свог језика и културе, а у делу наставног плана даје могућност избора два изборна предмета уколико је један од њих „Матерњи језик са елементима националне културе“ (прилог: 1+1).

Наведена мишљења достављамо поново из разлога што смо од Меланије Сабадош и Оље Јакољев, професора русинског језика које предају русински језик у 17-18 основних школа у Новом Саду (Меланија Сабадoш у 9, а Оља Јаковљев у 8 школа) усмено обавештени да се родитељи русинских ученика који су се у јуну 2011. године анкетом изјаснили за два изборна предмета, од којих је један „Русински језик са елементима националне културе“ морају поново изјашњавати, али сада само за један изборни предмет.
Исто тако су изненађене саопштењима једног броја директора основних школа („Жарко Зрењанин“, Нови Сад, „Јован Дучић“, Петроварадин, „Јован Јовановић Змај“, Сремска Каменица итд) у којима годинама организују изучавање русинског језика да ће настава русинског језика као изборног предмета бити укинута и да им се неће признати ни прошлогодишних 10% пошто у тим школама има мањи број русинских ученика, односно нема 15. (Према евиденцији наставника: Меланија Сабадош има 36 ученика у 9 основних школа, а Оља Јаковљев 25 у 8, што укупно износи преко 60 (61) у Новом Саду са околним насељима: Петроварадин, Ветерник, Сремска Каменица).
За нас, припаднике русинске националне заједнице у Новом Саду је тај број задовољавајући, ако се зна да овај број није коначан јер у школама има још русинских ученика, али се тај наставни предмет недовољно популарише како својим статусом у групи В изборних предмета, тако исто и константним наговештавањима да ће због малог броја ученика бити укинут, да оцена не улази у просек, да су ученици оптерећени другим обавезама итд, итд!!!
Годинама напомињемо да је статус наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне културе“ на непримерено ниском нивоу (шести по реду у групи В са још 8 изборних предмета: домаћинство, информатика ..) и да га треба под хитно на повољнији начин регулисати (као обавезан наставни предмет или унети у групу Б обавезних изборних предмета као што су веронаука и грађанско васпитање).

С тим у вези је поздрављен предлог министра др Жарка Обрадовића и помоћника министра Весне Фила да се заједнице мањинских народа Републике Србије о томе договоре и преко националних савета поднесу захтев Министарству просвете (прилог: 2). Колико нам је познато такав захтев је већ давно требало да уследит, да се састану представници националних савета и доставе предлог (садашњи координатор националних савета је Национални савет ромске националне мањине са седиштем у Београду - у прилогу 3 је копија дописа послата г. Витомиру Михајловићу, председнику ромског националног савета са молбом да подржи поменуте активности и стави на дневни ред питање статуса наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне културе“.
Према томе став, да ученици националних мањина могу изабрати два изборна предмета је још увек актуелан (нисмо обавештени од стране Националног савета русинске националне мањине да су у међувремену вршене промене овог става), те се питамо где и када Школска управа у Новом Саду променила становиште да се ученици русинске националне заједнице у основним школама морају поново изјашњавати само за један изборни предмет (питање је да ли ће се овог пута изјаснити за русински када су одабрали и информатику или сл.), као и да је број ученика важан само у једној школи, а не у целом Граду као што је Нови Сад где има преко 30 основних школа у којима су према територијалном принципу (педагошка распршеност) уписани и русински ученици без могућности концентрисања у једну матичну школу где би их било више и где би испунили тражени број који Школска управа поставља као услов за ценус, а и закључак Владе АП Војводине, донет ових дана је и с х и т р е н и русинској деци разасутој по новосадским основним школама доноси гашење изучавања њиховог матерњег језика и не даје други бољи предлог, односно алтернативу за наставак изучавања у оваквим околностима.
Мишљења смо да се оваквим ставом, односно условљавањен ценуса русинским наставницима само бројем у једној школи, а не на целој територији Града ускраћује загарантовано право ученика националних мањина на учење свог језика, не само у Новом Саду већ и у другим срединама у којима живе Русини и где се и поред свих тешкоћа матерњи језик ипак изучава, а то су: Врбас, Кула, Суботица, Бачка Топола, Ново Орахово, Савино Село, Крушчић, Госпођинци, Сремска Митровица, Шид, Бачинци, Беркасово и Бикић Дол. Истовремено се оваквим ставом нарушава досадашњи постигнути степен остваривања права неговања језика и културе којој русинска национална заједница придаје изузетан значај.
*
Молимо Вас да имате разумевања и подстичете изучавање матерњег језика, а не да га наведеним становиштем (једним изборним предметом и мањим бројем ученика) ограничавате и тиме нарушавате дугогодишња настојања припадника русинске, а исто тако и других националних заједница у овој области којима су права на образовање загарантована, како уставном, тако и законским регулативом у овој области.

С поштовањем, захваљујемо

Прилог: 3
Достављено:

Др Жарко Обрадовић, министар просвете и науке,
Весна Фила и мр Желимир Попов, помоћници министра, Београд
Национални просветни савет, Београд
Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице, Нови Сад
Национални савет русинске националне мањине, Руски Крстур
Координација националних савета националних мањина, Београд
Омбудсман АП Војводине, Нови Сад
Градска управа за образовање и Савет за међунационалне односе Града Новог Сада
Основне школе у Новом Саду

За Актив наставника русинског језика Меланија Сабадош, с.р
За Скупштину Друштва Др Јулијан Рамач, с.р
За Управни одбор Друштва Владимир Салонски, с. р
За Друштво за русиски језик, књижевност и културу Ирина Папуга

З А П И С Н Ї К
зоз схадзки Актива наставнїкох руского язика, отриманей 26. марца 2011. року у Основней и штреднєй школи „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре

На схадзки присуствовали: Янко Хома, Любица Няради, Ксения Варґа и Каролина Папуґа (Руски Керестур), др Юлиян Рамач, Снежана Шанта (Коцур), Леона Олеар (Савино Село), Сенка Бенчик (Нове Орахово/Бачка Тополя), Мария Стрибер (Кула), Наташа Ґрунчич (Суботица), Владимир Салонски (Господїнци) и Мелания Сабадош, Наташа Перкович и Иринка Папуґа (Нови Сад). Зоз средствох информoваня присутни: Славко Винаї (Руска редакция ТВ Нови Сад) и Мария Афич (Руске слово и Ruthen Press).
Одсуство зоз схадзки, пре школски и други обовязки оправдали: Мария Самарджич (Дюрдьов), Славица Мали (Вербас), Наташа Макаї Мудрох (Господїнци), Таня Бркич (Бачка Тополя), Златица Сивч Здравич (Шид, Бачинци, Беркасов и Бикич Дол). Поволанка була послата и Одбору за образованє Националного совиту рускей националней меншини, Руски Керестур и школскей управи у Новим Садзе (Драґани Ґлоґовац), як и наставнїцом руского язика: Сонї Дюрко Надь (Крущич), Драґани Ненадич (Сримска Митровица), Зденкови Лазор (Шид) и обчекивало ше їх учасц. Зоз схадзку руководзели Мелания Сабадош и Иринка Папуґа, записнїчар Наташа Перкович.

ДНЬОВИ ШОР:

Записнїк зоз схадзки Актива наставнїкох у Руским Керестуре
Активносци медзи двома схадзками
Змаганє у знаню руского язика и язичней култури 2010/2011. шк. року

- 2. медзиокружне 15. априла 2011. року и
- 11. републичне 13. маја 2011. року у Руским Керестуре

17. стретнуце руских школох у Суботици
Актуални питаня воспитаня и образованя на руским язику

6.    Р и ж н е
На початку схадзки зоз минуту цихосци дата почесц учительки Верунки Скубановей (1934-2011), хтота умарла 22. марца 2011. року у Руским Керестуре. Учителька Верунка Скубанова робела у ОШ у Руским Керестуре, була член Дружтва за руски язик, литературу и културу од 1975. року (число мат. кньижки. 118).
Др Юлиян Рамач, уручел прикладнїки Руско-сербского словнїка присутним наставнїцом хтори го ище нє достали: Меланиї Сабадош и Наталиї Ґрунчич. Другим наставнїком и школом словнїки уручени на початку, або под час того шк. рока, а резервовани и прикладнїки наставнїком членом Активу хтори ше им уруча з першей нагоди (список у прилогу).
Ад: 1. Записнїк зоз схадзки Активa наставнїкох, отриманей 28. авґуста 2010. року Руским Керестуре прилапени.
Ад: 2. Активносци медзи двома схадзками ше одношели на зауваги на нови способ финансованя наставнїцох хтори преподаваю руски язик як виборни предмет зоз елементами националней култури. Так напр. два наставнїци хтори робя у Новим Садзе (у 9+8=17 основних школох) и наставнїца хтора роби у Вербаше (у 3 школох зоз 67 школярами), а хтори по тераз мали матични школи и норму роботи 100%, того, 2010/2011. шк. року остали без матичних школох и доставаю 90%, односно 80% у Новим Садзе и 90% у Вербаше. Процент норми других наставнїцох: Шид, Бачинци и Бикич 80%, Кула (40%), Бачка Тополя (20), Нове Орахово (10), Савино Село (10) ...
Отримани вецей прекладательни роботнї у рамикох 4. манифестациї Поетски нїтки Меланиї Павлович (Бачинци, Дюрдьов, Нови Сад, а у планє того шк. року орґанизовац и у Кули, Вербаше) и 4. науково-фахови сход „Руски язик, литература, култура и просвита” у Новим Садзе (роботи зоз сходу буду oбявени у Studia Ruthenici 15).
У рамикох Проєкту „Развиванє, очуванє и унапредзованє руского язика дзецох и младежи” на схадзки подзелєни списки школярох зоз прешлого шк. року же би их наставнїки и школи дополнєли зоз новима податками и доручели их же би ше виробел список руских шкoлярох порядней и виборней настави (за интерне хаснованє).
Ад: 3. Спрам Календара Министерства просвити за 2010/2011. шк. рок: 2. медзиокружне змаганє з руского язика и язичней култури ше отрима пияток, 15. априла 2011. року, а 11. републичне пияток 13. мая 2011. року у ОСШ „Петро Кузмяк” (будинок Замку) у Руским Керестуре.

Предложени роботни цела за медзиокружне змаганє: комисия (зоз подкомисиями за порядну и виборну наставу) и орґанизацийни одбор. После отриманого школского змаганя (по конєц марца) треба же би школи (наставнїки руского язика) приявели школярох за медзиокружне змаганяє и по 8. април 2011. року пополнєни прияви (у прилогу) доручели Дружтву и Школи у Руским Керестуре. Потим буду пририхтани списки школярох и други материяли за змаганє (коверти зоз шифрами итд). Потримовку коло змаганя, як и прешлих рокох даю и наставнїки керестурскей школи. Розпатрени Правилнїк о змаганю у хторим шицко остало як и прешлого року, лєм ше уноши же на каждим ступню змаганя школяре робя тест хтори облапя 20 питаня (место 18) и вреднує ше зоз вкупно 20 бодами.
Др Юлиян Рамач, ше як автор тестох за змаганє будзе намагац же би у тестох були заступени питаня зоз програми руского язика и учебнїкох за школярох порядней настави од V-VIII класу и зоз збирки задаткох (за кажду класу окреме), а за виборну наставу зоз програми Мацерински язик зоз елементами националней култури и зоз учебнїкох тей настави(за V-VI и VII-VIII)). Контактованє зоз наставнїками ше буду одношиц на формулованє дзепоєдних питаньох (з ґраматики, литератури .), на можлїви одвити итд.

Ад: 4. Седемнасте стретнуце руских основних и штреднїх школох ше отрима 28. мая 2011. року у Основней школи „Соня Маринкович” у Суботици. Програма облапи проход зоз привитом у Основней школи, обиходзенє городских културних знаменїтосцох, нащиву Дружтву Руснацох и Зоолоґийней загради зоз заєднїцким полудзенком и друженьом школярох и наставнїкох. Прияви за стретнуце буду послати руским школом и наставнїком концом априла 2011. року.

Ад: 5. У вязи зоз актуалнима питанями воспитаня и образованя на руским язику розпатрена Информация Покраїнского секретарияту за образованє, под назву „МАТЕРЊИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ” (информација о стању, проблемима и предлозима за решавање), хтору Дружтво, односно Актив наставнїкох достал од националного совиту Руснацох по интернету) и на хтору треба дац зауваги. У розправи наглашене же зоз информацию облапени так повесц шицки питаня тей фурми виборней настави. Зауваги ше одношели на можлївосц вибору двох предметох у обласци виборней настави, медзи хторима єден Мацерински язик зоз елементами националней културию
Ознова надпомнуте же ше тот наставни предмет находзи на нєпримерено нїзким уровню, односно на 6. месце медзи 8 виборнима предметами у ґрупи В и же го треба положиц або до ґрупи Б, а бо до ґрупи А як и мацерински язик за порядну наставу. Тиж наглашене же ше пре нєможлївосц орґанизованя порядней настави як у Руским Керестуре, Коцуре и Дюрдьове тота настава отримує у: Новим Садзе, Вербаше, Кули, Коцуре, Савиним Селу, Новим Орахове, Суботици, Ґосподїнцох, Шидзе, Бачинцох, Бикичу и Сримскей Митровици, а од фебруара 2011. року и у Крущичу (у понад 40 основних школох), як и же у орґанзициї тей настави єст надосц питаня за ришовамє. Зауваги ше одношели и на виучованє руского язика як факултативного предмету на штреднїм ступню образованя у Новим Садзе и Шидзе (у прилогу).
Ад: 6. Рижне:
Наглашена потреба орґанизованя фахових семинарох за наставнїкох, як акредитованих, так и позарядових зоз обласци руского язика и литератури и порадзене же активи наставнїкох по местох предложа теми хтори буду обєдинєни и доручени Одбору з образованє Националного совиту пре можлївосц обеспечованя фин. средствох за реализацию.
10. школска подобова колония ше отрима у рамикох подобовей колониї Стретнуце у Боднарова концом юлия 2011. року у Ґосподїнцох.

Схадзка закончена на 13 годзин.

За Актив наставнїкох руского язика Мелания Сабадош

За Дружтво за руски язик, литературу и културу Ирина Папуґа
Записнїчар: Наташа Перкович

Почитовани

Поволуєме Вас на схадзку Актива наставнїкох руского язика хтора ше отрима 26. марца 2011. року (соботу) на 10,30 годзин у Основней и штреднєй школи „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре, уль. Русинска 63.
.
ДНЬОВИ ШОР:

Записнїк зоз схадзки Актива наставнїкох у Руским Керестуре
Активносци медзи двома схадзками
Змаганє у знаню руского язика и язичней култури 2010/2011. шк. року

медзиокружне 15. априла 2011. року и
републичне 13. маја 2011. року

17. стретнуце руских школох у Суботици
Актуални питаня воспитаня и образованя на руским язику

6. Р и ж н е

У прилогу посиламе Записнїк зоз схадзки, отриманей 30. 08 2010. року у Руским Керестуре
- Календар змаганя Министерства просвити РС за 2010/2011. школски рок Просвитни преґлед ч. 2483/84 (1-2), од 13-20. 01. 2011. року, Беоґрад зоз фаховим упутством и Правилнїк о змаганю школярох основних школох у знаню руского язика и язичней култури
- Информацию о стретнуцу руских школох (1994-2011) и
- Информацию Покраїнского секретарияту за образованє о виучованю мацеринского язика зоз елементами националней култури.

Модлїме основни школи же би наставнїком руского язика обезпечели трошки приходу на схадзку. Кед сце нє у можлївосци на таки способ обеспечиц превоз принєшце рахунок за гориво та ше о надополнєню постараме познєйше (податки Дружтва зоз PIB 101638146 у прилогу).

З А П И С Н Ї К
зоз схадзки Актива наставнїкох руского язика, отриманей 30. авґуста 2010. року у Основней и штреднєй школи „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре

На схадзки присуствовали: Янко Хома, Владимир Бесерминї, Ксения Варґа, Ксения Шовш и Каролина Папуґа (Руски Керестур), др Юлиян Рамач, Ксения Медєши, Снежана Шанта и Славка Хромиш (Коцур), Славица Мали (Вербас), Сенка Бенчик (Нове Орахово/Бачка Тополя), Мария Стрибер (Кула) Наташа Ґрунчич (Суботица), Наташа Макаї Мудрох (Господїнци) и Мелания Сабадош и Иринка Папуґа (Нови Сад). Зоз Заводу за учебнїки присуствовал Славко Сабо и зоз средствох информoваня Златка Перович (Руска редакция ТВ Нови Сад) и Михайло Зазуляк (Руске слово и Ruthen Press).
Одсуство зоз схадзки пре обовязки (схадзки) у школи оправдали: Мария Самарджич (Дюрдьов), Наташа Перкович (Нови Сад), Леона Олеар (Савино Село), Златица Сивч Здравич (Шид, Бачинци, Беркасов и Бикич Дол) и Зденко Лазор (Шид, Бикич Дол). Поволанка була послата и Покраїнскому секретарияту за образованє, Нови Сад, Одбору за образованє Националного совиту рускей националней меншини, Руски Керестур, школским управом у Сомборе и Новим Садзе (Драґани Ґлоґовац), др Яковови Кишгас (Нови Сад) и Драґани Ненадич, наставнїци руского язика у Сримскей Митровици и обчекивало ше їх учасц. Зоз схадзку руководзели Мелания Сабадош и Иринка Папуґа, записнїчар Наташа Макаї Мудрох.

ДНЬОВИ ШОР:

Записнїк зоз схадзки Активa наставнїкох у Новим Садзе
Активносци медзи двома схадзками
Актуални питаня воспитаня и образованя на руским язику
Програмни активносци у 2010/2011. школским року:

- 2. медзиокружне и 11. републичне змаганє у знаню
руского язика и язичней култури у Руским Керестуре
- 17. стретнуце руских школох у Суботици
- 10. подобова колония у Ґосподїнцох
- награди и припознаня школяром и наставнїком руского язика
- литературни конкурси, рочнїци, роботнї и

Р и ж н е

Схадзка отримана у рамикох означованя 40-рочнїци ґимназиї на руским язику, хтора як подполна штредня школа почала зоз роботу 7. септембра 1970. року у Руским Керестуре и здогадованя на просвитних и културних роботнїкох хтори иницировали єй снованє на чолє зоз Янком Олером, предсидательом тедишнєй Комисиї за ґимназию. Надпомнуте же о тей подїї ище будзе слова у тим школским року, насампредз на 4. науково-фаховим сходзе хтори Дружтво за руски язик, литературу и културу планує отримац децембра 2010. року у рамикох 20. манифестациї „Днї Миколи М. Кочиша” и 40-рочнїци снованя, а тиж и у Школи у Руским Керестуре, як и ширше у наших штредкох дзе ше здогаднє на тоту значну подїю у обласци руского образованя. Було слова и о новей назви керестурскей школи зоз хторей вихабене слово „ґимназия”.
Ад: 1. Записнїк зоз схадзки Активa наставнїкох у Новим Садзе прилапени.

Ад: 2. Активносци медзи двома схадзками ше одношели на отримованє 1. медзиокружного и 10. ювилейного змаганя у Коцуре (наставнїком - членом комисиї за тестиранє на змаганю подзелєне надополнєнє по 2.000,00 дин, авторови тестох 6.000,00 дин. и тиму наставнїкох Основней школи у Коцуре 5,500,00 дин, 16. стретнуце руских школох у Сримскей Митровици, виробок списку школярох у 2010/2011. шк. року спрам Проєкту „Развиванє, очуванє и унапредзованє руского язика дзецох и младежи” (список подзелєни на схадзки).

Ад: 3. О актуалних питаньох воспитаня и образованя на руским язику на початку 2010/2011. бешедовали професоре руского язика и професоре и наставнїки класней настави котри руски язик преподаваю як виборни предмет зоз елементами националней култури: у Руским Керестуре, Коцуре и Дюрдове ше отримує порядна настава руского язика, а у Новим Садзе, Вербаше, Кули, Коцуре, Савиним Селу, Новим Орахове, Суботици, Ґосподїнцох, Шидзе, Бачинцох, Бикичу и Сримскей Митровици ше предлужи зоз наставу руского язика як виборного предмету (уж други рок ше така файта настави обчекує и у Крущичу).

Тих дньох ше у основних школох формую воспитни ґрупи по руски, а з тим у вязи и одредзує процентуалне (%) надополнєнє наставнїком. Праве коло того два наставнїци у Новим Садзе хтори робя у понад 15 основних школох и наставнїца у Вербаше дзе єст 4 основни школи маю одредзени проблеми. Вони по тераз мали 100% норму, а спрам предложеного способу финансованя по школох (без матичней школи) питанє чи годни витвориц скорейшу норму. Предлужи ше и зоз факултативну наставу руского язика на штреднїм ступню у Новим Садзе и Шидзе, а у тим шк. року ше по можлївосци почнє зоз евидентованьом школярох штреднїх школох у Вербаше. Тиж суґероване же би ше школяром хтори на сербским язику провадза наставу у штреднєй школи у Руским Керестуре оможлївело факултативне виучованє руского язика, литератури и култури.
На схадзки подзелєни нєдавно достати дописи од компетентних институцийох образованя и просвити у хторих потвердзена потерашня можлївосц вибору двох предметох у обласци виборней настави (медзи хторима єден Мацерински язик зоз елементами националней култури),як и инициятива за вименку статусу тей настави хтора ше по шицким судзаци находзи на нєпримерено нїзким уровню (на 6. месце медзи 8 виборнима предметами у ґрупи В) з тим же би ше о тим посцигла догварка у рамикох националних совитох националних заєднїцох Републики Сербиї. Дописи буду послати одбором националних совитох за образованє.
Було слова и о нових учебнїкох за порядну наставу руского язика и о учебнїкох хтори Министерство просвити предложело як безплатни школяром початних класох. Тиж надпомнуте же ше школяром першей класи хтори ше уписали на наставу руского язика як виборного предмету у руских штредкох Дружтво, як и прешлого року у сотруднїцтве зоз Националним совитом постара обезпечиц учебнїки руского язика (автора др Якова Кишюгаса „Черешньов квиток“). На схадзки евидентовани понад 20 таки школяре.
Ад: 4. Програмни активносци у 2010/2011. школским року ше одношели насампредз на 2. медзиокружне и 11. републичне змаганє з руского язика и язичней култури хторе ше спрам Календара Министерства просвити и Правилнїка о змаганю отрима (23. априла 2011. року медзиокружне) и (14. мая 2011. року републичне) у Руским Керестуре. З тим у вязи наглашене же ше у тим школским року векша повага пошвеци планованю и реализациї наставних програмох руского язика и з тим у явзи вичераю плани роботи медзи наставнїками як у обласци порядней настави так и у виборней, а буду орґанизовани и консултациї и семинари. Кед у питаню Правилнїк о змаганю надпомнуте же ше у контактох зоз язичнима ґрупами (за мадярски, словацки и румунски язик) розпатра одвитуюци становиска коло процентох освоєних бодох. За автора тестох за змаганє предложени др Юлиян Рамач.
Седемнасте стретнуце руских школох ше отрима у Основней школи „Соня Маринкович” у Суботици, а було слова и о 10. подобовей колониї у Ґосподїнцох (або даєдним другим руским штредку), о наградох иприпознаньох школяром(награди: Славка Сабадош, Ана Кнежевич-Ждиняк, др Мафтей Винай, Штефан Чакан, Михал Ковач, Мелания Павловичитд), и наставнїком руского язика (7. припознанє-плакета зоз меном проф. Гавриїла Г. Надя за 2010. рок додзелї ше наставнїци Меланиї Сабадош, Нови Сад), о прекладательних роботньох у рамикох 4. манифестациї Поетски нїтки Меланиї Павлович. Перша роботня ше планує у Основней школи у Бачинцох, а порада о дальших ушлїдзи познєйше. З тим у вязи наставнїцом уручени прикладнїки двоязичней кнїжки Меланиї Павлович „ Белави лєт Плави лет ”.
Було слова и о означованю рочнїцох по конєц 2010. року медзи хторима: 80 роки Владимира Костелника (9. 10. 2010. року у Руским Керестуре), кладзеню квеца на гроб поетеси Єлени Солонар з нагоди 110-рочнїци и Еуфеми Бесерминьски, скорейшей директорки Основней школи у Руским Керестуре итд.
Ад: 5. Наглашена потреба орґанизованя фахових семинарох за наставнїкох, як акредитованих, так и позарядових зоз обласци руского язика и литератури. Поставене и питанє коло обезпечованя прикладнїкох нєдавно видатого Руско-сербского словнїка наставнїком руского язика и єдному числу сотруднїкох хтори роками робели на його картотеки, а тиж и Дружтву за руски язик, литературу и културу хторе нажаль вихабене як совидаватель, а роками ше закладало за його виходзенє и було совидаватель I. и II тому Сербско-руского словнїка.
Схадзка закончена на 14.30 годзин.

За Актив наставнїкох руского язика Мелания Сабадош

За Дружтво за руски язик, литературу и културу Ирина Папуґа

Записнїчар: Наташа Макаї Мудрох

С П И С О К
наставнїкох /професорох руского язика членох Активу наставнїкох руского язика
2010/2011

I - Порядна настава руского язика

Основна школа:

Ксения Варґа, професор руского язика, Руски Керестур
Ксения Шовш, професор руского язика, Руски Керестур
Каролина Папуґа, професор руского язика, Руски Керестур
Снежана Шанта, професор руского язика, Коцур
Мария Самарджич, професор руского язика, Дюрдьов

II - Рускoго язика як виборни предмет

Основна школа:

Мелания Сабадош, професор руского язика, Нови Сад

7. Оля Яковлєв, професор руского язика, Нови Сад
8. Славица Мали, професор класней настави, Вербас

Мария Стрибер, професор класней настави, Кула (Руски Керестур)
Наташа Макаї Мудрох, наставнїк класней настави, Ґосподїнци (Нови Сад)
Наташа Ґрунчич, наставнїк класней настави, Суботица
Леона Олеяр, професор класней настави, Савино Село (Коцур)
Сенка Бенчик, професор класней настави, Бачка Тополя/Нове Орахово
Таня Бркич, професор класней настави, Бачка Тополя/Нове Орахово (Коцур)
Златица Сивч Здравич, наставнїк класней настави, Шид, Бачинци, Беркасов, Бикич Дол
Драґана Ненадич, наставнїк класней настави, Сримска Митровица
Соня Дюрко Надь, професор руского язика, Крущич (Руски Керестур)

Штредня школа:

18. Наташa Перкович, професор руского язика, Нови Сад
19. Зденко Лазор, професор руского язика, Шид (Бикич Дол)

           Поволани:

Одбор за образованє Националного совиту Руснацох, Руски Керестур
Драґана Ґлоґовац, Школска управа Министерства просвити, Нови Сад
Др Юлиян Рамач, автор тестох за змаганє, Коцур
Секция Дружтва за руски язик, литературу и културу у Руским Керестуре

* * *

Число: 41, Нови Сад
Датум: 17. 08. 2010. року
21000 Нови Сад, В. Путнїка 2
Тел: 064 19 75 281
У рамикох 40-рочнїци ґимназиї у Руским Керестуре (1970-2010)

ЧЛЕНОМ АКТИВА НАСТАВНЇКОХ РУСКОГО ЯЗИКА

Поволуєме Вас на схадзку Актива наставнїкох руского язика, хтора ше отрима на пондзелок, 30. авґуста 2010. року на 10,30 годзин у Основней и штреднєй школи „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре, уль. Русинска 63.

ДНЬОВИ ШОР:

Записнїк зоз схадзки Активa наставнїкох у Новим Садзе
Активносци медзи двома схадзками
Актуални питаня воспитаня и образованя на руским язику
Програмни активносци у 2001/2011. школским року:

- 2. медзиокружне и 11. републичне змаганє у знаню руского язика и язичней култури у Руским Керестуре
- 17. стретнуце руских школох у Суботици
- 10. подобова колония у Ґосподїнцох
- награди и припознаня школяром и наставнїком руского язика
- литературни конкурси, рочнїци, роботнї и

Р и ж н е

            Схадзка ше отримує у рамикох здогадованя на 40-рочнїцу ґимназиї на руским язику, хтора почала зоз роботу 7. септембра 1970. року у Руским Керестуре.

*
           У прилогу посиламе Записнїк зоз схадзки, отриманей 13. марца 2010. року у Новим Садзе и Правилнїк о змаганю школярох основних школох у знаню руского язика и язичней култури.
Модлїме основни школи же би наставнїком обеспечели трошки приходу на схадзку, a кед су нє у можлївосц вец модлїме наставнїкох же би принєсли рахунок за гориво (зоз ПИБ-ом и адресу Дружтва), та ше постараме обеспечиц надополнєнє.

За Актив наставнїкох руского язика   Мелания Сабадош
За Дружтво за руски язик, литературу и културу Ирина Папуґа

* * *

Число: 19/2
Нови Сад
Датум: 3. марец 2010. року
21000 Нови Сад, В. Путнїка 2
Тел: 064 19 75 281

Почитовани

Поволуєме Вас на схадзку Актива наставнїкох хтора ше у вязи зоз Републичним змаганьом за 2009/1010. школски рок отрима на соботу, 13. марца 2010. року на 10,00 годзин у Новим Садзе, Завод за културу Войводини, Войводи Путнїка 2.

ДНЬОВИ ШОР:

I часц:

Змаганє зоз сербского язика як нємацеринского, мадярского, словацкого, румунского и руского язика и язичней културе у основним воспитаню и образованю 2009/2010. шк. року

II часц:

Змаганє зоз руского язика и язичней култури 2009/2010. школского року
16. стретнуце руских школох у Сримскей Митровици
Актуални питаня воспитаня и образованя на руским язику

У прилогу посиламе Записнїк зоз схадзки у вязи зоз Републичним змаганьом, отриманей 28. марца 2009. роу, Фахове упутство и Календар змаганя Министерства просвити РС за 2009/2010. школски рок, Просвитни преґлед ч. 2444 (3), од 28. 01. 2010. року, Беоґрад и Правилнїк о змаганю школярох основних школох зоз руского язика и язичней култури.

На схадзку поволани представителє орґанизаторох Републичного змаганя зоз серского язика як нємацеринского, мадярского, словацкого, румунского и руского язика (за перш часц), члени Активу наставнїкох руского язика и представнтелє институцийох образованя зоз Беоґраду и Нового Саду.

Домашнї схадзки, Дружтво за руски язик, литератуту и културу, Нови Сад хторе источашнє и орґанизатор змаганя з руского язика и язичней култури основних школох у Войводини, Република Сербия. Модлїме основни школи же би наставнїком руского язика обеспечели трошки приходу на схадзку.

За Актив наставнїкох руского язика, Меланија Сабадош
За Дружтво за руски язик, литературу и културу, Ирина Папуга

З А П И С Н И К
са седнице Актива наставника русинског језика, одржане 13. марта 2010. године (субота), у 10 часова у Новом Саду, Завод за културу Војводине, Војводе Путника 2.

Састанку су присуствовали: Снежана Шанта (Куцура), Марија Самарџић (Ђурђево), Меланија Сабадош и Наташа Перковић Шајтош (Нови Сад), Славица Мали (Врбас), Леона Олеар (Савино Село), Сенка Бенчик (Ново Орахово/Бачка Топола), Златица Сивч Здравић (Шид, Бачинци, Беркасово и Бикић Дол), чланови Актива наставника. Састанку су се одазвале: Драгана Глоговац, Школска управa Министарства просвете у Новом Саду, Ленка Маравић, Педагошки завод Војводине и Светлана Зорјанова, директор Основне школе „Јан Колар“, Селенча (такмичење из словачког језика). Из Друштва присутни: Ирина Папуга, Владимир Салонски и Владимир Мањко, а из средстава информисања Славко Винаји (Русинска редакција ТВ Нови Сад).
Одсуство са састанка оправдале др Ирена Ланц и мр Вилма Тишкеи (такмичењe из мађарског језика) и др Марина Пуја Бадеску (у име Комисије за такмичењe из румунског језика), Марија Стрибер (Кула) и Наташа Макаји-Мудрох (Госпођинци). Позив је био достављен: Министарству просвете, Београд, Покрајинском секретаријату за образовање, Нови Сад, Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета, Нови Сад, основној школи у Руском Крстуру, наставницима русинског језика у Суботици, Сремској Митровици и Шиду, Националном савету русинске националне мањине, Руски Крстур, Одбору за образовање Националног савета и очекивало се њихово учешће. Састанком су руководили Меланија Сабадош и Ирина Папуга, записничар Наташа Перковић. Разматран је следећи

                    ДНЕВНИ РЕД:
                    I део:
Такмичење у знању српског језика као нематерњег, мађарског, словачког, румунског и русинског
језика и језичке културе у основном васпитању и образовању 2009/2010. школске године.
                     II део:
1. Такмичење у знању русинског језика и језичке културе 2009/2010. школске године
2. 16. сусрет русинских школа у Сремској Митровици и
3. Актуелна питања васпитања и образовања на русинском језику

I део:
Скуп су поздравиле Драгана Глоговац и Ленка Маравић и предложиле сарадњу са наставницима који организују наставу на језицима националних заједница у Војводини, Република Србија, а у оквиру тога и са Активом наставника русинског језика. Драгана Глоговац ће као и ранијих година учествовати у комисијама на такмичењима која се организују у оквиру Школске управе Новог Сада, а замољена је да се у Министарству просвете распита у вези са финансирањем републичког такмичења (да ли постоји могућност добијања аконтације за активности у оквиру такмичења итд).
На почетку састанка наставницима су уручени примерци уџбеника првог разреда (аутора др Јакова Кишјухаса „Черешньов квиток“ – Трешњин цвет), намењени ученицима који русински језик изучавају као изборни предмет у Новом Саду, Кули, Врбасу, Савином Селу, Суботици и Бикић Долу (укупно 15). С тим у вези је наглашено да су то требали бити бесплатни уџбеници додељени од стране Министарства просвете, међутим, пошто није пристигао одговор, уџбенике је обезбедило Друштво за русински језик и захтев за надокнаду средстава поднело Министарству просвете (одговор и средства нису још добијени). Исти случај је и са уџбеницима купљеним за ученике који изучавају словачки језик као изборни предмет.
У расправи о такмичењу је напоменуто да је Стручним упутством у Календару такмичења Министарства просвете РС за 2009/2010. школску годину, Просветни преглед бр. 2444 (3), од 28. 01. 2010. године, Београд, као и ранијих година, предвиђено да ће се одржати такмичења из српског језика као нематерњег, мађарског, словачког, румунског и русинског језика и језичке културе у основном образовању 2009/2010. школске године. С тим у вези је наглашено да су у Календару такмичења наведени сви нивои такмичења са терминима одржавања, почев од школског до републичког, са напоменом да је ове, 2009/2010. школске године унето и међуокружно такмичење из русинског језика.
Према календару такмичења у току су школска такмичења, а из мађарског језика се већ оржавају општинска, те су позване представнице због учешћа на такмичењу из мађарског језика оправдале долазак на састанак. Међуокружна такмичења из словачког језика за основне школе ће се одржати 24. априла 2010. године у: Кулпину, Селенчи, Старој Пазови и Јаношику, Републичко 15. маја 2010. године у Гложану, а за средње школе у Ковачици.

Међуокружно и републичко такмичење из румунског језика ће биту у Основној школи „Ђорђе Кошбук“ у Торку (раније Бегејци, Општина Житиште), а из русинског језика и међуокружно и републичко у Основној школи „Братство јединство“ у Куцури (општина Врбас). Термин међуокружног је 24. април 2010. године, а републичког 15. мај 2010. године, са напоменом да се због мањег броја средњих школа на румунском и русинском језику такмичења на овом ступњу обрзовања не одржавају.

                     II део:
Ад. 1. Такмичење у знању русинског језика и језичке културе ће се одвијати у складу са Стручним упутством и Календаром такмичења Министарства просвете РС за 2009/2010. школску годину, Просветни преглед бр. 2444 (3), од 28. 01. 2010. године, Београд и Правилником о такмичењу, прихваћеним од стране Одбора за образовање Националног савета русинске националне мањине, новембра 2009. године (саставни део записника).
И овог пута је наглашено, да је због специфичности, односно мањег броја основних школа са наставом на русиснком језику (три са редовном наставом и више од 20 у којима се русински језик изучава као изборни предмет) Правилником о такмичење у знању русинског језика и језичке културе предвиђено оджавање такмичења за оба облика наставе и то на три нивоа: школском (до краја марта 2010), међуокружном (24. априла 2010) и републичком (15. маја 2010). Било је предлога да се међуокружно такмичење за редовну наставу одржи у ОШ у Руском Крстуру, а за русински као изборни предмет у Новом Саду (Петроварадину), међутим, из организационих разлога предложено је да се оба такмичења, и међуокружно и републичко, одрже у ОШ у Куцури. С тим у вези ће Основна школа из Куцуре поднети захтев Покрајинском секретаријату за образовање за средства Међуокружног такмичења, са напоменом да је Друштво за русински језик, књижевност и културу, као организатор Републичког такмичења у складу са Стручним упутством у редовном року (до 15. јула 2009. године) пријавило такмичење на републичком нивоу и у оквиру тога поднело захтев за финансијска средства.
Према Правилнику о такмичењу, који су учесници састанка још једном прегледали и анализирали, предвиђено је да учешће у школском и међуокружном такмичењу (због већег броја учесника) узимају ученици од V до VIII, а на републичком VII и VIII разред. С тим у вези је наглашено да би тестови за ученике редовне наставе на међуокружном требали бити по разредима V, VI, VII и VIII, за неговање заједно V-VI и VII-VIII, а за републичко за оба облика посебно за VII и посебно за VIII разред.
Наставница из Ђурђева је напоменула да је ове шк. године у могућности да на међуокружно такмичење предложи ученике VII и VIII разреда, да је у програму VII разреда било извесних измена, уведен је нови уџбеник граматике по којем се почело радити, те би у тесту за тај разред по могућности требало бити мање градива из граматике у односу на књижевност.

Ад 5. Шеснаести сусрет русинских школа се планира за 5. 06. 2010. године у Сремској Митровици. Програм ће обухватити обилазак Основне школе „Јован Поповић“, сусрет у Парохијалном дому, разгледање русинске цркве и гробља, обилазак града и знаменитости Сремске Митровице. Предложено је да број учесника буде као и ранијих година, а о превозу и другим организационим питањима биће дате накнадне информације. О сусрету ће бити обавештене и школе у Миклушевцима и Петровцима (Хрватска). Захтев за средства 16. сусрета упућен је надлежним институцијама националних мањина (путем конкурса) и образовања Покрајине, као и Граду Сремска Митровица. Организовати посету Сремској Митровици и у оквиру Подружнице Друштва у сарадњи са школом формирати Организациони одбор за припрему сусрета.

                  Ад 6. Разно:
– Иницијатива родитеља за изучавање русинског језика у Основној школи у Крушчићу, где ради проф. русинског и руског језика Соња Нађ из Руског Крстура, која је вољна да предаје русински језик. У истој школи су евидентирани и ученици за учење мађарског и украјинског језика, али са наставом се још није почело. Изучавање русинског језика у Гимназији и Техничкој школи у Шиду (на средњем степену) је, уз 10% накнаде наставнику-професору русинског језика Зденку Лазору, одржавано 2008/2009. шк. године, а ове, 2009/2010. шк. године је и поред заинтересованих ученика (37) са којима наставник и даље ради изостала предложена накнада од 20%. Иницијатива за изучавање русинског језика у Равном Селу и Бачком Добром Пољу (Општина Врбас) и поред дописа и контаката није реализована.
– Промене наставног кадра су следеће: у Новом Саду је место проф. Оље Јаковљев, која се налази на породиљском одсуству, наставу преузела Наташа Перковић (са 80%), која истовремено предаје русински језик и ученицима средњих школа у Новом Саду (са 20 %).
– У оквиру Пројекта „Развијање, очување и унапређивање русинског језика деце и ученика”, иницираног и основаног у сарадњи са др Меланијом Микеш (1924-2007) подељена је анкета у вези са бројем ученика који 2009/2010. шк. године похађају наставу на русинском језику. Присутни наставници су анкету испунили, а одсутнима ће бити достављена накнадно. Иста ће бити послата и васпитачима предшколских установа и професорима средњих школа који организују васпитно-образовни рад, односно одржавају наставу на русинском језику.
Састанак је завршен у 13.30 часова.
За Актив наставника русинског језика  Меланија Сабадош
За Дружтво за русински језик, књижевост и културу  Ирина Папуга                  Записничар: Наташа Перковић

Министaрство просвeте Републике Србије
Покрајински скретаријат за образовање
Национални савет русинске националне мањине Србије
- Одбор за образовање
Друштво за русински језик, књижевност и културу
- Актив наставника русинског језика

П Р А В И Л Н И К

о такмичењу ученика основних школа у знању русинског језика и језичке културе

Циљ такмичења

Такмичење ученика основних школа у знању русинског језика и језичке културе организује се са циљем:
- афирмисања најуспешнијих резултата наставе русинског језика и језичке културе и неговања русинског језика са елементима националне културе;
- потстицања и подржавања ученика у настојањима за стицањем трајних лингвистичких знања из области матерњег језика и њихово успeшно примењивање у писаном и усменом изражавању;
- доприноса потпунијем усвајању књижевних норми код ученика, побољшању језичких изражајних способности ради што бољег служења русинским књижевним језиком:
- развијања ученичких сазнања о значењу књижевног језика и културе говора, као и развијања целовите слике о русинском матерњем језику и квалитетно вишем приступу у изучавању језичке организације и законитости језика.

Организација такмичења

Такмичење се организује у току школске, односно наставне године.
Организатори такмичења су: Министарство просвете Републике Сербије, Покрајински секретаријат за образовање, Одбор за образовање Националног савета русинске националне мањине Србије, Актив наставника русинског језика Друштво за русински језик, књижевност и културу, школе са русинским наставним језиком и школе у којима се русински језик изучава као изборни предмет са елементима националне културе.

Такмичење се организује на следећим нивоима:

Редовна настава русинског језика:
- школско такмичење из русинског језика за V-VI-VII-VIII разред основне школе;
- међуокружно такмичење из русинског језика за V-VI-VII-VIII рaзред основне школе;
- републичко такмичење из русинског језика за VII-VIII разред основне школе;

Русински језик као изборни предмет са елементима националне културе:
- школско такмичење из русинског језика за V-VI-VII-VIII разред основне школе;
- међуокружно из русинског за V-VI-VII-VIII разред основне школе;
- републичко такмичење из русинског језика за VII-VIII разред основне школе.

Школско такмичење у знању русинског језика и језичке културе у редовној настави и русински језик са елементима националне културе организује сама школа према календару такмичења.
На школском такмичењу могу учествовати сви ученици. Тест или други облик такмичења за школско такмичење формулишу предметни наставници, односно наставник у датој школи. Предметни наставници, односно наставник оцењују и саопштавају резултате школског такмичења.
Школско такмичење траје 45 минута. Школа у року од 5 дана обавештава организатора међуокружног такмичења о одржаном школском такмичењу и доставља податке о ученицима који су се пласирали на међуокружно такмичење (категорија: редовна настава или неговање; име и презиме ученика, разред и одељење, име и презиме предметног наставника).

Међуокружно такмичење у знању русинског језика и језичке културе организује и спроводи Комисији за међокружно такмичење (у даљем тексту Комисија) коју формирају директор школе домаћина, професори и наставници русинског језика школа које се такмиче, у сарадњи са Школском управом Министарства просвете, Одбором за образовање Националног савета русинске националне мањине и Друштвом за русински језик, књижевност и културу. Ова комисија утврђује:

коначан списак ученика који су се пласирали на међуокружно такмичење,
објављује резултате са међуокружног такмичења који се шаљу у Школску управу Министарства просвете, Одбор за образовање Националног савета и Друштво за русински језик, књижевност и културу организатору Републичког такмичења.

Стручни материјал за проверу знања (тест) за међуокружно такмичење за сваки разред и сваку категорију саставља независна стручна особа коју именује Одбор за образовање Националног савета.
Директор основне школе, домаћин такмичења, је председник Комисије за преглед тестова. Остали прегледачи су професори и наставници русинског језика из школа које се такмиче.

Републичко такмичење у знању русинског језика и језичке културе:
Актив наставника русинског језика предлаже, а Национални савет преко свог стручног Одбора за образовање именује организатора републичког такмичења за идућу годину.
Организатор такмичења спроводи Републичко такмичење:
- формира Комисију за преглед тестова (у даљем тексту Комисија) коју чине чланови Школске управе Министарства просвете, Одбора за образовање Националног савета, Друштва за русински језик, књижевност и културу и Актива наставника русинског језика (професори и наставници русинског језика из школа које се такмиче).
Комисија прегледа тестове ученикa који су се са међуокружног пласирали на Републичко такмичење, одлучује о коначном списку ученика-учесника на Републичком такмичењу и одређује начин шифровања тестова који ће бити подељени ученицима за такмичење и објављује коначне резултате.

Teст за проверу знања

Стручни материјал за проверу знања (тест) за међуокружно и републичко такмичење за сваки разред и сваку категорију саставља независна стручна особа коју именује стручни Одбор за образовање Националног савета.
На сваком степену такмичења ученици раде тест који садржи оквирно 18 питања и вреднује се са укупно 20 поена. Израда теста траје 90 минута. Ученици на свим такмичењима раде тест под шифром.
Ученик може да заврши свој рад и пре предвиђеног времена. Ученик који је завршио и поново прегледао свој рад, предаје тест дежурном наставнику и напушта салу у којој је одржано такмичење.
Такмичење је завршено после 90 минута предвиђених за рад или пре, ако су сви учесници раније завршили са радом.
Организатор је дужан да обезбеди ученицима оптималне услове за такмичење: примерак теста, комотан простор и потребну тишину и мир за рад.
Комисија прегледа тестове под шифром, а после завршеног прегледа целокупног материјала дешифрује сваки тест и саопштава резултате.
Комисија води записник о сваком делу рада. У записнику комисије се констатује потпуни редослед резултата ученика: име и презиме ученика, категорија, разред, име школе и број остварених поена.
Ученицима се саопштавају резултати за прва три места у свакој категорији и сваком разреду.
После званичног саопштења резултата, а на крају такмичења, Комисија сваком наставнику предаје: тестове његових ученика, записник са прегледом укупних резултата такмичења, примерак непопуњеног теста и примерак решења теста.

Приговори и жалбе

Када се такмичење на било ком нивоу заврши и комисија за преглед преузме ученичке радове, организатор је дужан да у дану одржавања такмичења на јавном месту доступном ученицима – на огласној табли школе изложи привремене резултате, како би ученици са својим наставницима били у могућности да провере свој рад.

Уколико после саопштења резултата ученик-учесник такмичења сматра да његов рад, из било којих разлога, заслужује већи број бодова, има право на приговор, односно жалбу на саопштени резултат.
Ученик или његов наставник могу да се жале Комисији која има обавезу да истог дана на стручни начин разреши жалбу и о томе обавести подносиоца. У поступку решавања жалбе учествује и представник Министраства просвете.
По завршетку поступка евентуалне жалбе, Комисија редовним путем саопштава резултате за прва три рангирана места у свакој категорији и за сваки разред.

Учесници такмичења

На школском и међуокружном такмичењу право учешћа имају сви ученици V, VI, VII и VIII разреда, а на Републичком ученици VII и VIII разреда.
Уколико у једној школи има више одељења истог разреда, актив наставника русинског језика те школе одређује број ученика сваког разреда према резултатима школског такмичења.
Да би ученик учествовао на вишем степену такмичења, мора да учествује на претходном и да покаже одређене резултате.

                Број ученика – учесника

Резултате са школског такмичења објављују активи наставника, односно наставници русинског језика.
На међуокружном такмичењу могу да учествују најбољи ученици који су освојили најмање 60% од могућих поена на школском такмичењу. Препорука је да на такмичењу учествује највише (до) пет најбоље пласираних ученика са школског такмичења из сваког разреда.
На Републичком такмичењу могу да учествују најбољи ученици VII и VIII разреда који су освојили најмање 70% поена на међуокружном такмичењу.
Резултате са међуокружног такмичења објављује Комисија са тог такмичења и позива учеснике на Републичко такмичење.
Ученици који су на Републичком такмичењу претходне године заузели прво место, имају право директног учешћа на овогодишњем Републичком такмичењу, независно од резултата школског такмичења.
Oрганизатори нижег степена такмичења дужни су да организаторима наредног степена доставе резултате са списком свих ученика и потребним подацима (презиме и име ученика, разред који похађа, презиме и име предметног наставника, назив школе, место и број претходно освојених поена), у року од три дана по одржаном такмичењу.
После одржаног међуокружног такмичења за све ученике који су освојили преко 70% поена треба обавезно доставити документацију (тестове) Републичкој комисији под шифром и дешифроване, која на основу увида у тестове врши коначан избор ученика-учесника из сваког разреда и позива их на Републичко такмичење.
Организатори такмичења су дужни да учине наведено у року од 7 дана после одржаног такмичења. Сви тестови са прекорачењем рока неће се разматрати.

Награде и признања

Врсту признања за најбоље резултате на школском такмичењу одређује и финансира сама школа. Резултати школског такмичења су јавни.
На међуокружном и Републичком такмичењу додељују се дипломе и награде за заузето прво, друго и треће место у сваком разреду и у свакој категорији: редовна настава русинског језика и русински језик као изборни предмет са елементима национане културе (неговање русинског језика).
Организатор може предвидети додељивање признања и свим учесницима такмичења.
Облик признања на међуокружном такмичењу и облик дипломе и врсту награде на Републичком такмичењу одређују организатори.
Дипломе потписују организатори такмичења:
- на међуокружном такмичењу Школска управа Министарства просвете Нови Сад, односно Сомбор и школа домаћин такмичења.
- на Републичком такмичењу Министарство просвете и Друштво за русински језик, књижевност и културу.

Kaлендар такмичења за основне школе

- школско такмичење: до краја марта 2010. године;
- међуокружно: 24. април 2010. године;
- Републичко такмичење: 15. мај 2010. године.

Сви нивои такмичења (сем школских) oдржавају се у исто време према Календару такмичења Министарства просвете, са почетком у 10 часова. Taкмичење ван утврђеног Календара се поништава.

Трошкови такмичења

Трошкове путовања за учеснике међуокружног и републичког такмичења сноси свака школа за своје ученике и наставнике, а обезбеђујују се у буџету јединице локалне самоуправе.
Школа домаћин међуокружног такмичења у сарадњи са Школском управом у Новом Саду, односно Сомбору, Покрајинским секретаријатом за образовање, Одбором за образовање Националног савета и локалном самоуправом (Одељењем за друштвене делатности општине/града) сноси трошкове организације такмичења, израду и умножавање тестова за све ученике, боравак ученика и наставника у месту такмичења (закуска), израду диплома и признања, набавку награда и накнаду ангажованим наставницима.
Организатор републичког такмичења, у сарадњи са Министарством просвете у Београду сноси трошкове организације такмичења, израду и умножавање тестова за све ученике, боравак ученика и наставника у месту такмичења (закуска), израду и штампање диплома, набавку награда и накнаду ангажованим наставницима.
*

I - Школско такмичење у основним школама (2010. године итд.):

Редовна настава русинског језика:

Основна школа „Петро Кузмјак”, Руски Крстур
Основна школа „Братство јединство”, Куцура
Основна школа „Јован Јовановић Змај”, Ђурђево

Русински језик као изборни предмет са елементима националне културе:
Основне школе у којима се изучава русински језик: у Новом Саду (17), Врбасу (4), Кули (2), Новом Орахову (1), Бачкој Тополи (1), Госпођинцима (1), Суботици (7), Савином Селу (1), Сремској Митровици (3) и Шиду (2) са подручним одељењима у Бачинцима, Беркасову и Бикић Долу (3).

II - Међуокружно такмичење:

Редовна настава русинског језика и русински језик као изборни предмет
– домаћини такмичења:
Основна школа „Братство јединство”, Куцура (2010)
Основна школа „Петро Кузмјак”, Руски Крстур (2011)
Основна школа „Јован Јовановић Змај”, Ђурђево (2012)

III - Републичко такмичење:

Редовна настава русинског језика и русински језик као изборни предмет
Основна школа „Братство јединство”, Куцура (2010)
Основна школа „Петро Кузмјак”, Руски Крстур (2011)
Основна школа „Јован Јовановић Змај”, Ђурђево (2012)

Нови Сад, 2009/ 2010. године